2. 10. 2010.

Zbunjena

Trazila sam mirnu luku, topao dom pun smeha i decije igre.
Trazila sam album slika letovanja, decijih rodjendana, fotografije srecnih lica, radosnih osmeha.
Trazila sam coveka, prijatelja, punog podrske, razumevanja, toplog zagrljaja, blagog osmeha, dubokih mislis i blagih reci.
Trazila sam duge setnje, zagrljenih ljudi dok deca veselo trckaraju oko nas.
Trazila sam miris kuhinje dok deca sricu slova za stolom i on koji ulazi na vrata nasmejan i srecan.
Trazila sam praznike u kuci punoj veselih ljudi, toplu sobu, mali lezaj, dvoje u zagljaju.
Trazila sam ruku prijatelja, coveka koji brise moju suzu dok mi prica reci utehe u teskom trenutku.
Trazila sam nekog kome uz jutarnju kafu prepricavam snove.
Trazila sam nekoga ko bi me nenadano uhvatio za ruku i zamolio za ples.
Trazila sam nekoga pored koga bih se sa 40. osecala kao zaljubljena siparica koja crveni od njegovih sapata.
Trazila sam nekoga  ko bi me uvek podsecao da sam pozeljna, posebna i drugacija dok mi bez povoda poklanja cvet.
Trazila sam rec podrske dok idem ka svojim snovima, cvrst stisak ruke ako se na tom putu sapletem.
Trazila sam cuvara mojih snova koji jednim osemhom odnese sve moje lose misli, za kojim strepim kada ga nema, za kojim uzdisem dok mislim na njega.
Trazila sam ljubavnika koji budi moju mastu pogledom, na ciji dodir zatrepere moja cula, koji ljubi svaki deo mog tela i poznaje svaki moj uzdah.
Trazila sam nekog s kim bih se smejala u sreci i s kim bih dugo plakala u tuzi.
Trazila sam coveka iz mojih snova a negde sam se na tom putu izgubila.
Sada sam zbunjena i sama...

Cat

Нема коментара:

Постави коментар