Cutim tvoje ime

Vikala bih iz glasa: "On je moja sreca!"
Vikala bih na ulici, skakutala, grlila prolaznike,
Vikala bih nebu, zvezdama, mesecu, suncu, kisi.
Kojim imenom da te nazove a da niko ne shvati ko si?
Kojim imenom da te krstim, da viknem: "To je covek koji je pomerio granicu, iscupao me pokraju puta kao travku, zadenuo me za sesir i nosi me sa sobom kroz misli".  Kako da pokazem kolicinu uzdaha za tobom kada te sretnem. Svaki moj uzdah bi imao jedno ime: jedan bi se zvao Dodji, drugi bi se zvao Zelim, treci bi se zvao Stani, cetvrti Trebas mi...
Sijam zbog lepitirica, pricam sa pticama, cvecem, oblacima. Nebu sam rekla ko si, setac po mojim snovima, uzdah uzdaha, dusa duse beskrajne, misao najlepsih misli mojih.
Sijam jer osecam u trenutku svakom da sam te zedna, da si kap rose na latici, slivas u moju zednu dusu. Zednu dusu svakog tvog pogleda, svake tvoje reci, misli, zednu za osecajme da ima neko blizak mojoj daljini, da se neko uputio putem mojih najdubljih zelja.
Zaklela sam se sebi zavetom cutanja da necu reci tvoje ime, da necu reci kolika je sreca s tobom.
Mozda bi neke uklete oci odnele iz mog srca najlepsu melodiju, ukrale zelju tajenu.
Mozda bi te  neko zlim jezikom otrgnuo iz mene, rekao da si lutalica koja luta pragom samoce.
Moda  bi te necije ruke povukle u daljinu, dalje od pogleda, dalje od uzdaha...
Mozda bi nastala sumnja, taj crv u svakoj dusi, rekao bi ti, mozda, da sam izmislila, da sam zena neznanca zeljna igre pod maskama.
Zato cutim tvoje ime, strah me reci nekom da sjaj duse moje ima ime, ime koje su vekovima veliki ljudi nosili ponosno. Cutim na svaku misao o tebi, sija mi dusa od duse neizbezne.

Cat