Cekanje

Zasto cekam? Vreme sporo prolazi, u njemu nemam saveznika. Moje cekanje je mucan proces nadanja i iscekivanja nekoga ko nece doci. Rekao je: "Ne cekaj me." a ja sam navikla da ga cekam. Cekala bih godinama kada bi trazio. Cekala bih satima, nocima, mesecima, cekala bih i kad bih znala da nece doci, kao veceras. Dugo sam cekala, prolazile su godine i on je bio tu negde, krio se iza drugih zena, svoje samoce, krio se u dugim nocima pijanstva i velikim patnjama. Sve sam osecala u mom cekanju, pratila sam ga svojim mislima, svojim zeljama i iscekivala njegov povratak. Zivela sam svoj mali zivot ispunjen cekanjem da ce nekada doci i doneti mi jedan osmeh, jedan zagrljaj i veliku radost. I dosao je kada mi je najvise trebao, povirio je ocima punim pitanja zasto jos cekam. Kako da mu objasnim cekanje za koje nema objasnjenja, mozda je cekanje nada da ce ponovo doci a nada najduze zivi, najveci je prijatelj moje samoce i svetli put mojih zelja. Cekam par slova, znak njegovog dolaska, cekam jedan osmeh i jednu rec:"Duso". Cekam da pokrene bujicu osecanja, da ukrade moj uzdah, otera lose misli i ponovo mi dozvoli da mastam.
Zarobljena u cekanju cekajuci da duga noc isceka dolazak jutra...

Cat