Mrzim kisu! Taj tup udatac kapi o krovove, prolaznici namrstenih lica, potoci vode slivaju niz ulicu. Sedim u autu, palim cigeretu i pitam se gde sam krenula. Posla sam negde a ne znam kuda, ni kome, ni kamo. Uzimam telefon, pokrecem explorer, ulazim u nas svet. Nema poruke. Hm, nije onako kako bih zelela. Nista nije ovako kako bih zelela... Jedna noc u dve nedelje za tolike zrtve. Pali su mnogi osmesi, pali su mnogi uzdasi dok kisa oplakuje duse. Kad covek ima cilj onda imam i izlaz. Na mom exit-u nema putokaza, mrak je, glupa svetiljka na vratima ne sija i izlaz se ne vidi. Kolo se vodi, kolovodje nas dvoje a ostali u kolu, toliko zaneseni nasom igrom da i ne primecuju u kakvo su kolo upleteni. Koliko osmeha treba da padne u nasoj igri. Velika cena, veliki ulog za trenutak srece u jednoj noci. Da smo bar mi srecni ili da se nazire put nase srece. Svi patimo, ti, ja, ona i on. Svi igramo, svi se nadamo, svako ka svojim zeljama. Prestace kisa da pada, prestace mizika da svira, izacicemo iz tog kola, na koju stranu da krenemo?
Danas sam pozelela da te vidim, kao i svaki dan kad pada kisa. Danas je ona pozelela tebe da vidi, danas je on pozeleo mene. Svi se videsmo sem nas dvoje. Nas dvoje videcemo se nocas na netu, razmeniti par reci neznosti i cekati priliku. Danas ce ona tebi reci :"Duso". Danas ce on meni reci :"Vrati se". A mi cekamo noc, pokrecemo net, ulazimo u nas svet da osetimo malo topilne, par neznih reci i priliku da budem bar na tren sami u mislima.
Posteno bi bilo da znaju, patili bi ali bi znali da smo mi dva sveta sklopljena u cetvorouglu, na kraju sveta gde brodovi padaju u ambis. On meni veruje. Slepog coveka lako je voditi, slep je od slike o meni kakvu zeli da vidi. A ne vidi kada me pogleda da nisam njegova, da nisam sa njim, da sam samo svoja, pomalo i tvoja a njegova ne. Sklonim pogled kada prica o mojim vrlinama, bestidnica jedna, godinama kisa ne bi orpala moje cutanje. Cutim dok me pita, cutim dok moli, cutim dok mi prica. Zasto mu nisam rekla, ne volim te, drugog zelim, drugom se nadam, za drugim patim, zbog drugog mi srce strepi na svaki njegov znak.
Zelim da te vidim. Zelim da te vidim dok pada kisa. Kisa je saveznik nasih tajnih susreta. Tajno moja, zeljo moja. Zelim te u malim stvarima, zelim te pod ruku na sajmu kniga dok prepricavamo utiske. Zelim te uz jutarnju kafu dok sanjivi gledamo u jutro. Zelim te u postelji, da se izlezavamo, sapucemo, ceskamo, mazimo. Zelim sa tobom da podelim smoki dok gledamo film. Zelim sa tobom da putujem na salas, dok prolazimo ravnice Vojvodine, slusamo radio i pricamo o svakodnevnici. Mnogo je na svetu malih stvari koje bih sa tobom radila.
Vodila bih ljubav s tobom cesto, zelim te svakim danom, u svakom jutru. Treba mi tvoja blizina, miris tvoje koze. Treba mi da se ponovo osetim svojom. Uz tebe sam drugacija, svoja, bez stida. Samo uz tebe mi krv sruji, uz tebe vreme stane, trenutci se pretvaraju u vecnost.
Kada te nema, pomislim sve je prolazno, vratice se on njoj, ja njemu, sa njima smo imali planove, videli dalje. Mi vidimo samo trenutak i veliku neizvesnost. I trenutci su nasi neizvesni, mogu se desiti nocas a mozda se ne dese. Ponekad pozelim kraj ove neizvesnosti, da se prekine. Pozelim a opet se nadam, ponovo cekam i patim.
Svima se zuri, njemu i njoj, svima se zuri a mi odugovlacimo, izmisljamo, cutimo. Svi zure sem nas, nama je dobro u trenutcima, mi cekamo strpljivo, birajuci dane, sate i minute . Biramo zivot kao kapi vode. Izabrali smo ovako, neodupiremo se vremenu, ljuljamo se kao grana na vetru. Ljuljamo se i cekamo. Tesko je cekati dugo, savladati zelju, ne srljati. Sta bi rekli kada bi znali. Ti bi bio preljubnik, ja kurva a zajedno jedna velika tuga. Obelezena, ismevana, ogovarana od licemera koji nemaju hrabrosti da idu svojim zeljama.
Zeljo moja, tajno moja, miluje me kisa kao tvoja ruka. Svaka kap kise kao kap znoja u nasem svemiru strasti. Zeljo moja dotrcala bih ti bosa po kisi da me privijes u narucije, odagnas moje strepnje i pokazes mi put.
Dok kisa pada, usamljena, citam tvoje reci i mislim o nama. Zeljo moja.....
Cat
Нема коментара:
Постави коментар