Sa desne strane nocas nema te

Nedostajes...

Cutim tvoje ime

Vikala bih iz glasa: "On je moja sreca!"
Vikala bih na ulici, skakutala, grlila prolaznike,
Vikala bih nebu, zvezdama, mesecu, suncu, kisi.
Kojim imenom da te nazove a da niko ne shvati ko si?
Kojim imenom da te krstim, da viknem: "To je covek koji je pomerio granicu, iscupao me pokraju puta kao travku, zadenuo me za sesir i nosi me sa sobom kroz misli".  Kako da pokazem kolicinu uzdaha za tobom kada te sretnem. Svaki moj uzdah bi imao jedno ime: jedan bi se zvao Dodji, drugi bi se zvao Zelim, treci bi se zvao Stani, cetvrti Trebas mi...
Sijam zbog lepitirica, pricam sa pticama, cvecem, oblacima. Nebu sam rekla ko si, setac po mojim snovima, uzdah uzdaha, dusa duse beskrajne, misao najlepsih misli mojih.
Sijam jer osecam u trenutku svakom da sam te zedna, da si kap rose na latici, slivas u moju zednu dusu. Zednu dusu svakog tvog pogleda, svake tvoje reci, misli, zednu za osecajme da ima neko blizak mojoj daljini, da se neko uputio putem mojih najdubljih zelja.
Zaklela sam se sebi zavetom cutanja da necu reci tvoje ime, da necu reci kolika je sreca s tobom.
Mozda bi neke uklete oci odnele iz mog srca najlepsu melodiju, ukrale zelju tajenu.
Mozda bi te  neko zlim jezikom otrgnuo iz mene, rekao da si lutalica koja luta pragom samoce.
Moda  bi te necije ruke povukle u daljinu, dalje od pogleda, dalje od uzdaha...
Mozda bi nastala sumnja, taj crv u svakoj dusi, rekao bi ti, mozda, da sam izmislila, da sam zena neznanca zeljna igre pod maskama.
Zato cutim tvoje ime, strah me reci nekom da sjaj duse moje ima ime, ime koje su vekovima veliki ljudi nosili ponosno. Cutim na svaku misao o tebi, sija mi dusa od duse neizbezne.

Cat

Secret love - Duo moderato

Kisa za nas dvoje

Mrzim kisu! Taj tup udatac kapi o krovove, prolaznici namrstenih lica, potoci vode slivaju niz ulicu. Sedim u autu, palim cigeretu i pitam se gde sam krenula. Posla sam negde a ne znam kuda, ni kome, ni kamo. Uzimam telefon, pokrecem explorer, ulazim u nas svet. Nema poruke. Hm, nije onako kako bih zelela. Nista nije ovako kako bih zelela... Jedna noc u dve nedelje za tolike zrtve. Pali su mnogi osmesi, pali su mnogi uzdasi dok kisa oplakuje duse. Kad covek ima cilj onda imam i izlaz. Na mom exit-u nema putokaza, mrak je, glupa svetiljka na vratima ne sija i izlaz se ne vidi. Kolo se vodi, kolovodje nas dvoje a ostali u kolu, toliko zaneseni nasom igrom da i ne primecuju u kakvo su kolo upleteni. Koliko osmeha treba da padne u nasoj igri. Velika cena, veliki ulog za trenutak srece u jednoj noci. Da smo bar mi srecni ili da se nazire put nase srece. Svi patimo, ti, ja, ona i on. Svi igramo, svi se nadamo, svako ka svojim zeljama. Prestace kisa da pada, prestace mizika da svira, izacicemo iz tog kola, na koju stranu da krenemo?
Danas sam pozelela da te vidim, kao i svaki dan kad pada kisa. Danas je ona pozelela tebe da vidi, danas je on pozeleo mene. Svi se videsmo sem nas dvoje. Nas dvoje videcemo se nocas na netu, razmeniti par reci neznosti i cekati priliku. Danas ce ona tebi reci :"Duso". Danas ce on meni reci :"Vrati se". A mi cekamo noc, pokrecemo net, ulazimo u nas svet da osetimo malo topilne, par neznih reci i priliku da budem bar na tren sami u mislima.
Posteno bi bilo da znaju, patili bi ali bi znali da smo mi dva sveta sklopljena u cetvorouglu, na kraju sveta gde brodovi padaju u ambis. On meni veruje. Slepog coveka lako je voditi, slep je od slike o meni kakvu zeli da vidi. A ne vidi kada me pogleda da nisam njegova, da nisam sa njim, da sam samo svoja, pomalo i tvoja a njegova ne. Sklonim pogled kada prica o mojim vrlinama, bestidnica jedna, godinama kisa ne bi orpala moje cutanje. Cutim dok me pita, cutim dok moli, cutim dok mi prica. Zasto mu nisam rekla, ne volim te, drugog zelim, drugom se nadam, za drugim patim, zbog drugog mi srce strepi na svaki njegov znak.
 Zelim da te vidim. Zelim da te vidim dok pada kisa. Kisa je saveznik nasih tajnih susreta. Tajno moja, zeljo moja. Zelim te u malim stvarima, zelim te pod ruku na sajmu kniga dok prepricavamo utiske. Zelim te uz jutarnju kafu dok sanjivi gledamo u jutro. Zelim te u postelji, da se izlezavamo, sapucemo, ceskamo, mazimo. Zelim sa tobom da podelim smoki dok gledamo film. Zelim sa tobom da putujem na salas, dok prolazimo ravnice Vojvodine, slusamo radio i pricamo o svakodnevnici. Mnogo je na svetu malih stvari koje bih sa tobom radila.
Vodila bih ljubav s tobom cesto,  zelim te svakim danom, u svakom jutru. Treba mi tvoja blizina, miris tvoje koze. Treba mi da se ponovo osetim svojom. Uz tebe sam drugacija, svoja, bez stida. Samo uz tebe mi krv sruji, uz tebe vreme stane, trenutci se pretvaraju u vecnost.
Kada te nema, pomislim sve je prolazno, vratice se on njoj, ja njemu, sa njima smo imali planove, videli dalje. Mi vidimo samo trenutak i veliku neizvesnost. I trenutci su nasi neizvesni, mogu se desiti nocas a mozda se ne dese. Ponekad pozelim kraj ove neizvesnosti, da se prekine. Pozelim a opet se nadam, ponovo cekam i patim.
Svima se zuri, njemu i njoj, svima se zuri a mi odugovlacimo, izmisljamo, cutimo. Svi zure sem nas, nama je dobro u trenutcima, mi cekamo strpljivo, birajuci dane, sate i minute . Biramo zivot kao kapi vode. Izabrali smo ovako, neodupiremo se vremenu, ljuljamo se kao grana na vetru. Ljuljamo se i cekamo. Tesko je cekati dugo, savladati zelju, ne srljati. Sta bi rekli kada bi znali. Ti bi bio preljubnik, ja kurva a zajedno jedna velika tuga. Obelezena, ismevana, ogovarana od licemera koji nemaju hrabrosti da idu svojim zeljama.
Zeljo moja, tajno moja, miluje me kisa kao tvoja ruka. Svaka kap kise kao kap znoja u nasem svemiru strasti. Zeljo moja dotrcala bih ti bosa po kisi da me privijes u narucije, odagnas moje strepnje i pokazes mi put.
Dok kisa pada, usamljena, citam tvoje reci i mislim o nama. Zeljo moja.....
Cat

Duso :)

april-maj 2003

Ako se u vama neke lepote talasaju i neke svetlosti rađaju,

onda je sasvim svejedno da li žmurite ili ne žmurite

jer čuda se već događaju.

 

Dok mirno spavas

Kada bih se usunjala u tisinu tvoje sobe,

Spustila se na tvoj jastuk kao kap rose,

Ne bih te budila,

Samo bih u tami posmatrala tvoje lice,

Osetila toplinu tvog tela,

Oslusnula svaki dah dok mirno spavas.

Ne, ne bih te budila,

Spustila bih usne na tvoje celo,

Sapnula bih sta srce oseca,

Scucurila se uz tebe lagano

I zajedno sa tobom otplovila u snovima.

Cat

On the edge...

Moja ljubav je stanica, bunovna čekaonica u kojoj nema vremena ni da dosadi ni da zaboli.

 

 

Nedostajes

Kada mi nedostajes
Mislim tudje misli
Kradem svoje vreme
Provlacim ga
Izmedju oblaka, snova,
Daljine i snega...
Kada pozelim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oci
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.
Kada te nema
Jer tako hocu
Zaledim osmeh
U sebi kazem ime
Udahnem duboko
I pomislim
Tako mi nedostajes...

Bezbroj puta sanjani san - Aca Stojanov

Godine prolaze eh
A ja mislim kada bi se jos jednom sreli
Moze biti i slucajno ne zbog mojih zelja
vec onako radi slucajnosti
Slucajno bih ti rekao
Mnogo istine o sebi
za kojima si nekada zudela
rekao bih ti da sam za nijansu tamniji no pre
Da sam iz crne duse iscackao
nekoliko sjanih dragulja tebe
i jos nekih par misli o tebi
Rekao bih ti da sam se smejao velikim ljubavima
velika su samo secanja o nekom
za koga nismo verovala da ga umemo voleti
Tek kada se dokazemo daljinama
kada proniknemo u srz vremena
Priznacemo da smo sa nekim starili
sa lepom slikom njegovog lica
da smo presli granice snova
mada nismo odsanjali sve
Zato i znamo sta je java
Svest da nam se zivot desava
Koliko god da smo se branili
Da smo sami sebe svojom cudi ranili
Eh kada bih te jos samo jednom sreo
Porekao bih mnogo neistina
Nije da sam te malo voleo
ne nije voleo sam te celim svemirom u sebi
Svim planinama prolutalih predela
Svom gustinom prolutanih suma
Celim krvotokom sto kroz mene tece
I bicem sto se na vatrama peklo
i kojeg jos uvek pece zar prve zapaljene vatre
Priznao bih ti par stihova iz svoje prve Velike pesme
Postavio sto jedno pitanje o sebi
Jer ko me je ikada znao bolje
Od tebe ko me je bolje pretvarao u coveka nego ti
cak i na daleko u srz naj crnjih noci
Ja sam ti bio blizak
Ali nisam umeo da se vratim
Ponos je brisala tragove ostrim metlama vetra
Sav sam pometen bio ko sad
Eh kada bi smo se sreli
na rubu prave slucajnosti
Izazvane bezbroj puta sanjanim snom
http://www.youtube.com/watch?v=5TvuYivwgZk

Pesma za nas dvoje

Znam,
Mora biti da je tako:
Nikad se nismo sreli nas dvoje,
Mada se trazimo podjednako
Zbog sreće njene i sreće moje.

Pijana kiša šiba mlati,
Vrbama vetar čupa kosu.

Kud ću?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka.
Zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
Zasto se nismo sreli nikad?

Ili je već bilo?
Trebalo korak?
Mozda je sasvim do mene došla.
Al’ ja,
U krčmu svratio, gorak.
A ona, Ne znajući prošla.

Ne znam.
Ceo svet smo obišli
U žudnji ludoj,
Podjednakoj,
A za korak se mimoišli.

Da, mora biti da je tako...

Sand Art - "One man's Dream 2010" - SandFantasy

passion

Možda niko nije umeo da te želi ovako, kao ja noćas...

Kopija

Ja sam bleda kopija svega sto sam htela biti. Zivot je jedan a trosim ga na pogresne ljude, pogresne ideje, pogresne misli.  Postoji li tenutak srece u kom su slivene sve ostvarene zelje kada mozes reci ja sam srecan?
Jos uvek tvrdim da je sreca u malim stvarima kao i trenutcima, koliko trenutaka i stvari mora da se zbroji da bi covek spoznao svoju srecu? Da li je sreca trenutak sa voljenom osobom kom svi tezimo ili u pomirljivosti sa sadasnosu i zivotom takvim kakvog ga zivis? Ako je sreca ljubav, privrzenost, osecaj zadovoljstva da si voljen da li mozemo da kompzeujemo taj osecaj za neka druga zadovoljstva a da sutra ne zazalimo za izgubljenim prilikama i ljudima? U kom trenutku zivota odredimo ideal svoje srece? Da li je nasa sreca ono sto nismo nikada ni imali, covek obicno zudi za nepoznatim, neostvarenim?
Detinjstvo sam provela u puno ljubavi i paznje, pubertet vrlo buntovnicki, zivela u neobicnim porodicnim odnosima, sa ocem preke naravi i ostrih stavova. U tom dobu mi se rodila zelja da sutra imam svoju normalnu porodicu: pratiti voljenog coveka, gajiti decu, brinuti o svemu i ziveti srecno. Vrlo nesvesno sam tezila ka svom cilju. Ta misao i zelja iz mladosti dovele su me u neki drugi svet. Godine su prolazile a ja sam se grcevito borila za svoje zelje, prelazila preko moguceg i nemoguceg da dobijem svoj komad srece. Jednog dana stanes ispred ogledala i zapitas se sta sam to postala. U tom trenutku postoje dva puta, onaj pomirljivi, nastavis da zivis sa tim, i onaj tezi, buntovnicki, to nisam ja to je moja kopija.
Udobnost jednog ustaljenog zivota, pomirenje sa sobom nasuprot naizvesnosti, nepoznatom. Kad krenes nepoznatim putem naidjes na nerazumevanje, odbijanje. Porodica jeste osnova svega, stub prosperiteta, napretka ali kakva porodice? Da li zrtva da budes ono sto nisi, ta pomirljivost, da li je cena koju moras da platis? Kazu da nisam obicna zena, ostale zene razumeju moju potrebu ali nemaju snage da urade isto, samo se dive mojej spremnosti. Mozda me to nepoznato dovede u jos vece patnje, vece nezadovoljstvo nego sto je bilo? Ima li u meni toliko snage da pratim svoje snove? Da li je kasno za neostvarene zelje? Koja je definicija moje slobode? Put kojim idem je gusta magla nepoznatog. Jednom sam cula jednu recenicu koja je pokrenula moje misli: "U zivotu zena ili prati muskarca ili svoje snove." Mozda je moj san da pratim jednog muskarca. Mozda....

three ways

There are three ways:
1. If you take my hand and take the chance, realize our dream, we start our way into the unknown. Is not all unknown?
2. Being alone with my dreams, only with my own ideals, proud of myself without you.
3. Sell what I am, I like most people, empty, without dreams.What would be the way you chose?

Cat

Nasa osecanja

Nismo sigurni u svoja osecanja. Nesto se posebno budi, ljubio si mi kosu, grlila sam cvrsto tvoju ruku, osecali smo radost trenutka kada se dotaknu nasa bica. Moze li covek protiv sebe, zasto smo to tako vesto krili. Dva meseca  budi se prolece u nasoj dusi. Vraca me u zivot svaka tvoja misao. Dajes mi snagu da idem dalje, podrsku kakvu samo blisko bice moze da pruzi. Kako da ti zahvalim kada sam ti vec poklonila sebe. Ponekad mislim da sve moze da se slozi a zatim da ce moja tuga biti beskrajna ako te izgubim. Osam godina je proslo kao da ih nikada nije ni bilo, svaki deo tebe sinoc bio je deo mene. Polovina polovine, susret dva kraja i dva pocetka. Upleli smo se u mrezu zelja i snova, pogresan trenutak da nas spoji. Ko nas je sada spojio stavlja nas na velika iskusenja. Mozda nam je vreme saveznik, mozda, ono bi trebalo da nam da odgovor. U trenutku kada sam sva tvoja, kada stane vreme, kada se cuju samo nasi uzdasi, kada rizikujemo, kada ceznja vlada, ceznja za zrnom srece koje pruzamo jedno drugom. Koliko srece mozemo da damo jedno drugom, moze li vise, moze li bolje...Nekad bih sakrila sebe od osecaja, pustila te da ides svojim putem ali tada praznina postaje velika, praznina da mi fali svaki deo tebe. I onda nastavljam dalje, pisem ti, cekam, osecam i patim a patnja za tobom je slatka, slatka kao tajna koju cuvam u sebi i cekam trenutak naseg vidjenja. Jer u tom trenutku kada nesebicno ti dajem sebe, kada osecam slobodu svog bica i da sam ti uvek i pripadala. Kuda god da podjes na svom putu nemoj da brines za mene, neces me povrediti, tvoja zelja je moja zelja. Puno puta su me povredili i navikla se da budem tu negde, da lebdim nad tobom i da nad tvojim zeljama. Kakvo je to osecanje kad nesebicno dajes sebe i ne trazis nista i zelis nekom srecu cak i ako je ne podeli sa tobom. Kakvo je to osecanje koje me vodi da pisem, da mislim, da mastam, da cekam i iscekujem. Kako nazvati osecanje da delim sa tobom i srecu i tugu, da ti pisem pesme i duga pisma. Nikada do sada nisam za nekoga pisala pesme a ta potreba da pisem o bujici osecanja i da to znas, sta je to? Kako da nazovem osecaj kada me poljubis, kada ti se bacim u zagrljaj kao da iz njega nikada nisam ni izlazila? Kako da objasnim slucajni susret u kom je vreme stalo i jedna sekunda se pretvorila u vecnost ceznje za tobom? Kako da objasnim stisak nasih ruku toliko snazan kao da se nikada ne bi rastajale? Kako da objasnim tolike osmehe i tolike poglede punih pitanja sta nam se desava? Kako da objasnim sebe da sam se uplela u vezu za koje sam se klela da nikada necu, da nikada necu biti druga? Kako da objasnim svoju spremnost i pomirenje da gde god posao uvek cu biti sa tobom u mislima? Priznacu ti sada i za sto godina isto bih priznala, jedini si muskarc uz kog bih stala kud god nas to odvelo.

Cat

Vridilo je

Zagrli me tilon pokri' me blizinom
pusti neka mrakom lete misli nase
i zatvori oci a ja cu te slidit'
di god budes tila dok god mogu zivit'

Ostanimo tako nek' se sve okrice
nek' cili svit trce nista to ne vridi
zar jos ne znas
da se samo srcem dobro vidi
i dok ritki znaju drugi bit ce slipi

Ostani jos danas, ostani jos malo
ostani zauvik cime da te cuvam
da dodirom ti kazem
sve sto ne znam reci
pa kad se ugasin i prid njega stanen
mogu mirno reci, da vridilo je
da vridilo je

Ostanimo tako nek' se sve okrice
nek' cili svit trce nista to ne vridi
zar jos ne znas
da se samo srcem dobro vidi
i dok ritki znaju drugi bit ce slipi

http://www.youtube.com/watch?v=AyISRawV-DU

Neizbježnost - Valerij Brjusov

Je li to važno da'l si bila vjerna?
I da li ja bjeh vjeran, nije li svejedno?
Ne živi od nas bliskost neizmjerna,
i mi se nehotice promatramo žedno.

Ja opet drhtim, ti si blijeda, smjerna,
i slutiš bol, a čekaš ga k'o žedna.
Trenuci šumno teku kao vode,
a strast već vreba, gdje da nas probode.

I tko nas stvori baš jedno za drugo,
Bog ili Usud, primismo to hladno.
No, mi smo usred magičnoga kruga
i ukleti, odjednom, iznenadno.

Zgrozi nas sreća, ta tjeskobna tuga,
mi padamo, dva sidra, mirno na dno!
Ne, ovo nije slučaj, ni ljubav ni nježnost,
nad nama vlada samo Neizbježnost.

Tama - Ivo Andric

Ja ne znam kud ovo idu dani moji,
ni kuda vode ove noći moje.
Ne znam.
Ni otkud magla ružna
na sve što se čekalo,
ni otkud nemar jadni
na sve što se radilo,
ni zaborav otkuda,
žalosni na sve što se ljubilo.
Magla.
Ko će da mi kaže noćas, šta meni znače
lica i stvari i spomeni minulih dana?
I kuda idu ovi dani moji
I zašto bije tamno srce moje?
Kuda? Zašto?

Poklon

Dzaba skupi pokloni, ljubav se ne kupuje. Ja i dalje njemu pisem pesme...

Cekanje

Zasto cekam? Vreme sporo prolazi, u njemu nemam saveznika. Moje cekanje je mucan proces nadanja i iscekivanja nekoga ko nece doci. Rekao je: "Ne cekaj me." a ja sam navikla da ga cekam. Cekala bih godinama kada bi trazio. Cekala bih satima, nocima, mesecima, cekala bih i kad bih znala da nece doci, kao veceras. Dugo sam cekala, prolazile su godine i on je bio tu negde, krio se iza drugih zena, svoje samoce, krio se u dugim nocima pijanstva i velikim patnjama. Sve sam osecala u mom cekanju, pratila sam ga svojim mislima, svojim zeljama i iscekivala njegov povratak. Zivela sam svoj mali zivot ispunjen cekanjem da ce nekada doci i doneti mi jedan osmeh, jedan zagrljaj i veliku radost. I dosao je kada mi je najvise trebao, povirio je ocima punim pitanja zasto jos cekam. Kako da mu objasnim cekanje za koje nema objasnjenja, mozda je cekanje nada da ce ponovo doci a nada najduze zivi, najveci je prijatelj moje samoce i svetli put mojih zelja. Cekam par slova, znak njegovog dolaska, cekam jedan osmeh i jednu rec:"Duso". Cekam da pokrene bujicu osecanja, da ukrade moj uzdah, otera lose misli i ponovo mi dozvoli da mastam.
Zarobljena u cekanju cekajuci da duga noc isceka dolazak jutra...

Cat

Snovi

Ne mogu protiv sebe, protiv svog bica,
lutalica jesam za snovima svojim,
Svaki moj korak njihov je sluga,
Svaka moja patnja njihova je zelja,
Moje suze njihova su zdanja,
u kojima su utvrdjena moja osecanja.

Cesto mi glava od tuge klone
a snovi srcu pesmu sviju,
nastavi dalje, borise se dalje,
rusi i gradi, iz pepela pocni
Svaki pocetak ponovna je nada,
iz tvog napora mi se radjamo jaci.

Vreme prolazi i sve ga je manje,
Isticu sati, vreme je segrt vecih sila,
Kap zivota se slije u jednoj sekundi,
Svi smo prolazni a snovi su vecni,
Gde onda lutam i cemu se nadam?

Cat

Ko sam, sta sam?

Ko sam, Sta sam?

Ko sam? Sta sam ? Samo sanjalica
kojoj oko ispi magle let.
I svoj zivot , uzgred tuzna lica
ja proziveh uz ostali svet.

I s tobom se ljubim po navici
mnogo puta vec se ljubih s drugom,
ko da kresem vatru po sibici,
nezne reci sapucem ti dugo.

"Draga moja", "mila", "znaj, doveka",
dusa hladna ostaje u svemu,
kad se darnu strasti kod covjeka
nema vise istine u njemu.

Zato moja dusa i ne preza
od ljubavi ledom zalivene,
ti si moja lutalica breza
sazdana za druge i za mene.
Ali uvek, trazec srodnu sebi,
muceci se bez neznosti pune,
nimalo se ne ljutim na tebe,
nimalo te i nikad ne kunem.

Ko sam? Sta sam? Samo sanjalica
kojoj oko ispi magle let,
i voleh te uzgred, tuzna lica,
isto tako ko ostali svet.

Sergej Jesenjin

Eternal three - Tove Ditlevsen

There are two men in the world, who
Are crossing my path I see,
And one is the man I love,
The other's in love with me.
And one exists in the nightly dreams
Of my somber soul evermore,
The other stands at the door of my heart
But I will not open the door.
And one once gave me a vernal breath
Of happiness squandered-alack!
The other gave me his whole, long life
And never got an hour back.
And one lives hot in the song of my blood
Where love is pure, unbound-
The other is one with the humdrum day
Where all our dreams are drowned.
Between these two every woman stands,
In love, beloved, and white-
And once every hundered years it happens
That both in one unite.

Sve te vodilo k meni

Sve te vodilo k meni, iz daljine iz mraka,
sve te vodilo k meni vec od prvih koraka.
Mada nista nisi rekla ja sam znao, ja sam znao
iz tih kretnji porijekla sve je isto, sve je "kao".
Sve te vodilo k meni, sve sto rode samoce,
mala primorska mjesta, isti pisci i ploce.
Kad te baci kao ladju nocni val do moga praga,
nije bilo tesko znati da mi moras biti draga,
da mi moras biti draga...
Sve te vodilo k meni; tvoje oci i usta,
tvoje ljubavi mrtve, moja losa iskustva.
Mi smo bili na pocetku istim vinom opijeni,
i kad si isla krivim putem, sve te vodilo k meni.
Sve te vodilo k meni...
Mi smo bili na pocetku istim vinom opijeni
i kad si isla krivim putem, sve te vodilo k meni

Uzajamno

Gde je granica izmedju ljubavi i mrznje? Kazu da se ljudi postuju recima a vole cutanjem. Mi se recima mrzimo, gubimo postovanje a ljubavi da li je i bilo? Da li postoji jedinica mere za mrznju? Mrzis me 2kg, 100m, 10l ili mrzim te do ludila, do najmracnijih misli, iz dna duse. Kako da definisem svoju odbojnost, netrpeljivost i osecaj nelagodnosti u tvom prisustvu, kao mrznju? Ili kako da definisem tvoje grube reci, trazenje krivice, ubedjivanje, kao mrznju? Mozda smo se mi od uvek i mrzeli samo od silne zanesenosti nismo to ni znali. Kada bi cutali mozda bi i znali da li smo se ikada i voleli, slegla bi se osecanja, ovako mrzimo se a nismo ni sigurni kolika je ta mrznja. Mozda je ona mala, skoro zanemarljiva, a od  uvredljiih reci ne mozemo ni da izmerimo tu mrznju. Mi smo dva stranca u vrtlogu mrznje. Okreni glavu kad prodjes, mi se nikada nismo ni poznavali.

Cat

Zbunjena

Trazila sam mirnu luku, topao dom pun smeha i decije igre.
Trazila sam album slika letovanja, decijih rodjendana, fotografije srecnih lica, radosnih osmeha.
Trazila sam coveka, prijatelja, punog podrske, razumevanja, toplog zagrljaja, blagog osmeha, dubokih mislis i blagih reci.
Trazila sam duge setnje, zagrljenih ljudi dok deca veselo trckaraju oko nas.
Trazila sam miris kuhinje dok deca sricu slova za stolom i on koji ulazi na vrata nasmejan i srecan.
Trazila sam praznike u kuci punoj veselih ljudi, toplu sobu, mali lezaj, dvoje u zagljaju.
Trazila sam ruku prijatelja, coveka koji brise moju suzu dok mi prica reci utehe u teskom trenutku.
Trazila sam nekog kome uz jutarnju kafu prepricavam snove.
Trazila sam nekoga ko bi me nenadano uhvatio za ruku i zamolio za ples.
Trazila sam nekoga pored koga bih se sa 40. osecala kao zaljubljena siparica koja crveni od njegovih sapata.
Trazila sam nekoga  ko bi me uvek podsecao da sam pozeljna, posebna i drugacija dok mi bez povoda poklanja cvet.
Trazila sam rec podrske dok idem ka svojim snovima, cvrst stisak ruke ako se na tom putu sapletem.
Trazila sam cuvara mojih snova koji jednim osemhom odnese sve moje lose misli, za kojim strepim kada ga nema, za kojim uzdisem dok mislim na njega.
Trazila sam ljubavnika koji budi moju mastu pogledom, na ciji dodir zatrepere moja cula, koji ljubi svaki deo mog tela i poznaje svaki moj uzdah.
Trazila sam nekog s kim bih se smejala u sreci i s kim bih dugo plakala u tuzi.
Trazila sam coveka iz mojih snova a negde sam se na tom putu izgubila.
Sada sam zbunjena i sama...

Cat

Ima te u toj odsutnosti, prisutna si bolom Zal Kopp

Ima te u toj odsutnosti, prisutna si bolom,
ima te u ljubavi, prisutna si tugom
i san u kojem te sanjam, prisutan je tamom,
jer kao da očekujem daleko djetinjstvo,
noć s kojom lutam, prisutna je sama.
Ima te negdje, prisutna si daljinom
i očima sličnim odrazu vode,
prisutna mjesečinom.
Ima te i mora te biti, poslije toliko godina
poput skrivenog mjesta, prisutna si krišom.

Kao uspomena, ima te u mirisu ubranog cvijeća,
u čežnji na dlanovima te ima,
prisutna si nepomična.
Svugdje te ima i u koloni otkucaja,
gdje si oduvijek prisutna.
U sve težim jutrima
i kiši što tiho pada,
na čelu svake ptice,
u dugim dnevnim drhtanjima,
ima te, zauvijek si prisutna.

Imaju te moje misli, prisutna si nestankom
ima te moj pogled, prisutno si čekanje,
i u zagrljaju kojim te grlim, prisutna tišina,
jer kao da nebo odjednom prestaje,
osjećam u zraku prisutnu prazninu.
Imam te u noći, prisutna si uzdahom
i u poljupcima nemirnih suza,
prisutna si slanim tragom.
Imam te ljubavi, prisutna si s tugom,
imam u odsutnosti, prisutna si bolom....

Za Dusu

Otkoplala sam nesto sto sam davno zakopala, i to otkopano boli vise nego prvi put kada si odlazio i kada sam se klela da te nikada necu traziti. Uzalud, trazila sam te u drugim ljudima, u recima,  u oblicima, u tudjim osmesima, u datumima, u stihovima. Zabolelo je svaki put kad sam te srela, svaki tvoj pogled i pozdrav. I kazu da ljubav boli ali zasto ovoliko, zasto sam trazila nesto sto moje ni bilo nije, zasto posle toliko godina, zasto. I zasto toliko sanjam srecan kraj kad kraja nema, kad sam ja senka drugog zivota, tuga koja hoda. Zasto se zavaravam da ti mogu dati srecu, kada sam svoju srecu davno izgubila. A dala bih ti zivot i krv i meso i  osmeh i radost samo da nije kasno. A kasno je za sve, tebi ne trebaju slova vec zena koja te razume, koja ce ti dati sve sto sam ja vec nekom dala. Cesto se pitam sta bi bilo da je bilo drugacije, da li bih imala prilike da ti pruzim sve sto zena moze. I da li je moj sebicluk da te kradem ovo vreme od nekoga ko te mozda stvarno zasluzuje ili od prilike da tog nekog sretnes. Meni sve ovo nista nije novo, moja osecanja su stara koliko i nas prvi poljubac, nas zadnji susret mi  je to i potvrdio. Dzaba je sve to Duso, nista ti ne mogu dati, ti lutas sam i treba ti neko s kim ces imati sve a od mene ne mozes dobiti mnogo.
Volim te.
Zauvek tvoja,

Cat