18. 10. 2012.

Posle razgovora

Jesu li one toliko prokletstvo koje stoji izmedju nas? Zasto si me gurao tamo dve godine, zaboravio si da sam te molila da tu nema srece. Drazi mi je i vredniji nash film na trosedu zagrljeni od svega dole. Zar nisi video da nam za srecu malo treba, zar nisi osetio? Mislila sam da znash da je to to i sa nashim glupim svadjama i bez njih, mislila sam da znash kada lezimo zajedno da je sve oko nas nebitno od sobe do kreveta gde god da smo. Da zelish neku nashu pricu, da vidish put, gde bi bio zadovoljan i s cim? Ne mogu da ti pomognem ako ne zelish, ne mogu da doprem u tvoje misli i kazem ti Dusho uradi to i bicesh srecan, mene vec imash za ceo zivot, sve ostalo je da ti reshish i ja da te podrzim i pruzim ti svu snagu i pomoc koju imam. Molim te dusho dozvoli nam da to sve uradimo zajedno, ako sam ikada imala zelja to je ta i da ti budesh srecan i ja sa tobom zato sto si raspolozen i nasmejan. Kako ne vidish koliko stvari zavisi od tebe i da sam ja tu bez obzira sta mi rekao i da li me vredjao ja sam tu jer mi je stalo i brinem Dusho ne mozesh da zamislish koliko.

Tvoja I

Нема коментара:

Постави коментар