Nas zivot za deset godina je trebao da bude normalan i obican. Zar ti nikada nije bilo jasno koliko mi je potreban normalan zivot. Da li je bitno da li u ovom stanu, kuci ili na petom mestu, jel bitno da li prodajem kolace ili radim u marketu, jel bitno da li ti prodajesh auto ili radish svoj posao za koji si se shkolovao, da li je bitno toliko koliko je bitno to sto se volimo? Da li je bitno ko i kako ako smo mi?
Tri puta sam se posvadjala sa tobom i to sma-om za koliko me godina poznajesh nikada se nismo posvadjali ovako. Imali smo mnogo teshkih razgovora i nikada se nismo svadjali. Da li je to samo tebi izgovor za sve?
Ta slika kada kazesh da bih te izbacila na ulicu, strashna je, strashnija od svih filmova koje sam gledala, jednom sam se rastajala i taj jedan put sam otishla ni od koga nisam trazila da ode nikada. Kakve to veze i ima sa nama i sa ovim stanom, gde to pishe ako se dogovorimo da izdamo ovaj i odem negde drugde? Gde pishe da treba da se desi bilo sta od toga sto si rekao?
Najvishe me je povredilo tvoje vidjenje mene, da me za tebe briga, da imam sto jednog muskarca na netu i ovako . Znash li da sam u svom zivotu bila sa cetiri muskarca od toga si ti jedan? Kako te nije bilo sramota da mi kazesh takve stvari, kako te nije bilo sramota da mi uporedjujesh sa nekim zenama?
Ceo dan sam molila Boga da smognem snage i sve ti izreceno oprostim i nadjem u svojoj dushi opravdanja za to.
Ne znam da li da verujem u to da si u teshkoj situaciji, da se zbog svega ne odecash dobro, a da li je to dovoljan razlog da sve to kazesh zeni koju si voleo?
Da li je to opravdanje za sliku koju si stvorio o meni?
Zar nisam dokazala za dve godine koliko sam uz tebe? Koliko se brinem i koliko mi je nebitno bila sta materijalno?
Zar nisam dokazala koliko mi je stalo?
Samo da zaspim, mora sve proci, mora da prodje....
Tri puta sam se posvadjala sa tobom i to sma-om za koliko me godina poznajesh nikada se nismo posvadjali ovako. Imali smo mnogo teshkih razgovora i nikada se nismo svadjali. Da li je to samo tebi izgovor za sve?
Ta slika kada kazesh da bih te izbacila na ulicu, strashna je, strashnija od svih filmova koje sam gledala, jednom sam se rastajala i taj jedan put sam otishla ni od koga nisam trazila da ode nikada. Kakve to veze i ima sa nama i sa ovim stanom, gde to pishe ako se dogovorimo da izdamo ovaj i odem negde drugde? Gde pishe da treba da se desi bilo sta od toga sto si rekao?
Najvishe me je povredilo tvoje vidjenje mene, da me za tebe briga, da imam sto jednog muskarca na netu i ovako . Znash li da sam u svom zivotu bila sa cetiri muskarca od toga si ti jedan? Kako te nije bilo sramota da mi kazesh takve stvari, kako te nije bilo sramota da mi uporedjujesh sa nekim zenama?
Ceo dan sam molila Boga da smognem snage i sve ti izreceno oprostim i nadjem u svojoj dushi opravdanja za to.
Ne znam da li da verujem u to da si u teshkoj situaciji, da se zbog svega ne odecash dobro, a da li je to dovoljan razlog da sve to kazesh zeni koju si voleo?
Da li je to opravdanje za sliku koju si stvorio o meni?
Zar nisam dokazala za dve godine koliko sam uz tebe? Koliko se brinem i koliko mi je nebitno bila sta materijalno?
Zar nisam dokazala koliko mi je stalo?
Samo da zaspim, mora sve proci, mora da prodje....
Нема коментара:
Постави коментар