Upravu si, nisam zelela da ti pisem mail, ali si u pravu. Niko normalan ne bi zeleo sutra da ima veze sa mojom prosloscu. Mozda me sutra proglase najgorom zenom u gradu, ispiraju usta sa mnom ali ti me znas i znas razlog zasto sam to tako uradila. Ako sam igrala na tu kartu od kad sam spakovala stvari i otisla igram i sada. Jer sam verovala da je to karta za srecu i verujem i sada da cu dobiti sansu. Samo da me ti ne izneveris sada kao sto nisam ni ja tebe i ako mislis drugacije. Nek mi Bog i nebo oprosti sto cu biti kvarna po prvi i poslednji put u zivotu prema nekom ko je kvaran koliko hoces i neces ali znam da vredi i da se borim za pravi komadic srece.
30. 6. 2012.
28. 6. 2012.
Secanje
Ja se zovem pola horvat
ljubila sam mrtvog covjeka
stigao je po zadatku
cijelo vrijeme sam ga cekala
proljece ili mozda jesen, ne znam
sjecam se gorjele su svijece
a ruke njegove tako muske i prozracne
kao putokaz za nesto
za logor ili smrt
Prisjecam se mnogih stvari
ali pamtim jedan dozivljaj
by the way
nisam bio krupna zvjerka
morao sam ici do kraja
bila je tako lijepa te veceri
kao kad tamna voda izvire
kao kad neobicno zabljesne
kao izvjestaj centrali
kao udar, sudbina
27. 6. 2012.
strah
Plasim se dusho da se nikada nece desiti ono sto sam oduvek zelela sa tobom. Jednostavno kad nekog upoznas i pozelis nesto s njim i posle ti ceo zivot kroz glavu prolazi ta misao zasto se nije desilo i da li ce se desiti. Kada sam te ponovo srela ta zelja je postala jaca i ta misao da sam tvoja dok sam ziva stanuje po ceo dan u mojoj glavi.
26. 6. 2012.
Petak
Vec cetiri petka je proslo od kad te nisam videla. Volela bih da te vidim onako normalno. Da li bi me tada drzao za ruku, kao sto se drzi nesto svoje?
Zasto mi nisi napisao laku noc, zar mi ni to vishe ne zelish?
Kako da ti objasnim koliko mi nedostajes.
Daleko u nama
Ruše se stubovi koji nebo drže
Klupa sa nama polako
U prazno propada
Zar da dovek čamimo
U kamenom ćutanju
Kroz oči kroz čelo
Reči će nam proklijati
Razbežali se dani
Zar da dovek čekamo sunce
Da nam se kroz rebra zažuti
Slušamo kako nam srca
U grlu mrtvih stubova lupaju
Istrčali smo iz grudi
Od kada se ovo desilo sa nama niti jedem niti spavam i zadnjih nedelju dana sam malaksala i imam vrtoglavicu. Resili su ujutru da me vode da dam krv na analizu a sve vreme im pricam da mi je dusha bolesna i niko ne razume da za ovo moje stanje nema lek ali hajde ispunicu im zelju ujutru pa ce se uveriti.
Nikad te nisam pitala jel znas kako izgleda kad mrzis nekog? Eto ja ne znam, mogu da volim ili ne volim ali nikada nisam osetila da nekog mrzim, mislim da nisam osetila ni ljubomoru ni zavist. Samo sam se jako juce uplasila kada mi se ucinilo da si sa nekom devojkom u autu, ceo dan sam uveravala sebe da to nisi bio ti.
Zasto mi ne pozelis neko vece bar laku noc, mozda bih i zaspala.
Tvoja Ika
Klupa sa nama polako
U prazno propada
Zar da dovek čamimo
U kamenom ćutanju
Kroz oči kroz čelo
Reči će nam proklijati
Razbežali se dani
Zar da dovek čekamo sunce
Da nam se kroz rebra zažuti
Slušamo kako nam srca
U grlu mrtvih stubova lupaju
Od kada se ovo desilo sa nama niti jedem niti spavam i zadnjih nedelju dana sam malaksala i imam vrtoglavicu. Resili su ujutru da me vode da dam krv na analizu a sve vreme im pricam da mi je dusha bolesna i niko ne razume da za ovo moje stanje nema lek ali hajde ispunicu im zelju ujutru pa ce se uveriti.
Nikad te nisam pitala jel znas kako izgleda kad mrzis nekog? Eto ja ne znam, mogu da volim ili ne volim ali nikada nisam osetila da nekog mrzim, mislim da nisam osetila ni ljubomoru ni zavist. Samo sam se jako juce uplasila kada mi se ucinilo da si sa nekom devojkom u autu, ceo dan sam uveravala sebe da to nisi bio ti.
Zasto mi ne pozelis neko vece bar laku noc, mozda bih i zaspala.
Tvoja Ika
25. 6. 2012.
Ponavlja se
Ponavlja se novembar 2010. Volela bih da ponovo razgovaramo kao nekad, uzasna je ova tishina. Advokat mi je danas javio da ce se zavrsiti sledece nedelje ali to vise nije ni vazno. Poslala sam ti danas pesmu i nisi odgovorio, moram da prestanem da ti pishem.
Nepravedan si, svi razlozi i sve nije dovoljno, koliko tebi za srecu treba? Pitala sam se danas, jel je sreca veca od onoga sto smo imali, onog naseg mira o kome smo toliko mastali. Zar bi nam stvarno za srecu trebalo mnogo... Razumela bih da si rekao da me ne volis, da ti ne odgovaram ali nisi pricao o nama nego o svemu oko nas, zar je stvarno bitno sta bi ko rekao da te vidi sa mnom?
Boli me sto si otisao ali razocarenje da nisi hteo ni da probas sa mnom boli jos vise.
Jesi li veceras sam kao i ja?
Nepravedan si, svi razlozi i sve nije dovoljno, koliko tebi za srecu treba? Pitala sam se danas, jel je sreca veca od onoga sto smo imali, onog naseg mira o kome smo toliko mastali. Zar bi nam stvarno za srecu trebalo mnogo... Razumela bih da si rekao da me ne volis, da ti ne odgovaram ali nisi pricao o nama nego o svemu oko nas, zar je stvarno bitno sta bi ko rekao da te vidi sa mnom?
Boli me sto si otisao ali razocarenje da nisi hteo ni da probas sa mnom boli jos vise.
Jesi li veceras sam kao i ja?
24. 6. 2012.
Dvestasest koraka duzinom tog sokaka
Cekam svako vece na terasi da prodjes, nikada nisi bio blize a tako daleko.
Secas se kada si otisao gore da prespavas da bi se videli i koliko smo ludih stvari uradili da bi se vidjali. Kako je to sve odjednom nestalo?
Zivim za dan da dodjes po mene, stanes sa autom ispred i mi odemo negde, gde bilo, kao normalan svet.
Zelim da imamo nase dete o kom smo oduvek sanjali, malog batu koji lici na nas. Zasto je to odjedno tako nemoguce i daleko a bilo je tako bizu do skora.
Secas se kada si otisao gore da prespavas da bi se videli i koliko smo ludih stvari uradili da bi se vidjali. Kako je to sve odjednom nestalo?
Zivim za dan da dodjes po mene, stanes sa autom ispred i mi odemo negde, gde bilo, kao normalan svet.
Zelim da imamo nase dete o kom smo oduvek sanjali, malog batu koji lici na nas. Zasto je to odjedno tako nemoguce i daleko a bilo je tako bizu do skora.
22. 6. 2012.
Sama
Uvek sam kad sednem za komp otvarala mail i uvek je bio otvoren da cekam poruku, jos uvek to radim i ako mi ne pishesh vishe. Koliko je tuge ovde i koliko nedostajes. Ne mogu da prezalim sve sto smo zeleli i sto se nije desilo. A ni da posaljes mail i pitas me kako sam. Zelim ti svu srecu ovog sveta ali mi oprosti ne mogu da prezalim sve sto se nije desilo sa nama.
Nista ne moze da me uteshi
Sve jedno je da li si ovde, u Americi ili Nemackoj, nista ne moze da me utise niti da zameni ovu prazninu u dushi. Zasto si odustao od nas?
Kad predugo traje, i tišina nekako zazvuči...
Ej, lepa nam je ona slika, zamisljala sam da cemo imati puno nasih slika.
Kako si? Tuzno je jako i nedostajes puno.
21. 6. 2012.
19. 6. 2012.
13. 6. 2012.
misli
Sta nam je bolje ovako? Sada kada mozemo da uzivamo jedno u drugom i da budemo jedno uz drugo ti sedis sam i ja sam sama. Nikada mi nije ni bilo bitno sta radis i koliko imas, bitno mi je samo da si srecan i ispunjen. Patim, brinem se i zbog tebe i zbog nas. Volela bih da te zagrim i da znas da sam tu uz tebe. Volela bih da skupis hrabrosti da me pozoves i prekines ovo stanje u koje si nas doveo. Tvoja sam A. tvoje kako nikada nicija nisam bila, zelim te kao prijatelja, kao muskarca, zelim da sam tvoja, potpuno tvoja, da ti pripadam kako nikada nisam nikom pripadala.
A ti se bojis i sebe i mene i svega sto mozda nikada nece ni biti. Plasis se kad pomislis da neke situacije mogu da se dese a ne verujes u mene i ne zelis da vidis da sam sama i tvoja bila svaki dan i da sam se lavovski borila za sebe, za decu i za mir u kom bih mogla da budem sa tobom. Rekao si da treba da se odrekenem, da se zrtvujem, nisam planirala da mi se to desi sa tobom, a kome sam dobra ovako prazna u dushi? Kome je sada bolje? Zasto da nemam pravo na sansu sa nekim koga volim?
Bilo je tesko sve vreme i verovala sam da zato sto je tesko i vredi, naucila sam da se za svako dobro treba pomuciti i da se ne plasim. Uz tebe se nikada nisam plasila, plasio si me samo ti, ustvari plasili su me tvoji strahovi a sada sam silno verovala da je tvoja ljubav prema meni jaca od svega u tvojoj glavi. Pogledaj sada ovo ti sam, ja sama a toliko smo zeleli da budemo zajedno u nekom nasem svetu i nasem miru. Seti se samo koliko je mira bilo pre cetiri nedelje, u petak, kao i svakog petka, subote ili nekog drugog dana kada smo vodili ljubav, lezali, pili kafu ili nesto drugo radili, nije ni bitno sta, koliko je bitna bila ta sreca i taj mir koji je kruzio sobom oko nas, kada si ga jos imao?
Nisam sebicna, deliti sa nekim osobu koju volis je mozda najveci potez ne sebicluka koji je tezi od najvece nocne more, jer mi je srce stalo stojedan put i ne znam sta me je drzalo u nocima kada sam zamisljala da lezi pored tebe, kada si mi trebao a nisi bio tu a ni sam. Probaj da zamislis da sada spavam s nekim pa i ako to nije istina.
Verovala sam da nikada neces otici od mene, verovala sam da smo nasli nasu kartu za srecu, zar ne pomislis nekada, onako u dubini duse osetis, da bi jedno uz drugo napredovali u svakom smislu brze nego ovako? Da onih dana kada smo bili srecni jedno uz drugo, ma gde bili u tom trenutku, imali smo snage da se nosimo sa svim sto nas snadje, secas li se? To je bila nasa karta za srecu, mirna dusha je bistra glava. Pozelis li uvece da dodjes jer znas da te cekam, da imas kome da dodjes?
Nikada nisam zelela da verujem da si samotnjak koji moze samo sam sa sobom, nikada u to necu verovati. Nikada necu verovati da si otisao zato sto si zeleo da budes sam, da si nam iscupao srca i uznemirio dushu zato sto si se uplasio da moze da bude dobro i da si video da ce biti dobro a da se dobrog plasis. Nikada u to necu verovati a u sta da verujem sada?
Cet za A.
Znaš, ti i ja se krećemo paralelno jedan pored drugog. Gledamo se, svako iz svog voza. A je li možeš jednom u životu, samo jedan jedini put da zaboraviš sve vagone, vozove, kolosijeke i da mi pružiš ruku i dozvoliš mi da te grlim do kraja putovanja? Balasevic
A ti se bojis i sebe i mene i svega sto mozda nikada nece ni biti. Plasis se kad pomislis da neke situacije mogu da se dese a ne verujes u mene i ne zelis da vidis da sam sama i tvoja bila svaki dan i da sam se lavovski borila za sebe, za decu i za mir u kom bih mogla da budem sa tobom. Rekao si da treba da se odrekenem, da se zrtvujem, nisam planirala da mi se to desi sa tobom, a kome sam dobra ovako prazna u dushi? Kome je sada bolje? Zasto da nemam pravo na sansu sa nekim koga volim?
Bilo je tesko sve vreme i verovala sam da zato sto je tesko i vredi, naucila sam da se za svako dobro treba pomuciti i da se ne plasim. Uz tebe se nikada nisam plasila, plasio si me samo ti, ustvari plasili su me tvoji strahovi a sada sam silno verovala da je tvoja ljubav prema meni jaca od svega u tvojoj glavi. Pogledaj sada ovo ti sam, ja sama a toliko smo zeleli da budemo zajedno u nekom nasem svetu i nasem miru. Seti se samo koliko je mira bilo pre cetiri nedelje, u petak, kao i svakog petka, subote ili nekog drugog dana kada smo vodili ljubav, lezali, pili kafu ili nesto drugo radili, nije ni bitno sta, koliko je bitna bila ta sreca i taj mir koji je kruzio sobom oko nas, kada si ga jos imao?
Nisam sebicna, deliti sa nekim osobu koju volis je mozda najveci potez ne sebicluka koji je tezi od najvece nocne more, jer mi je srce stalo stojedan put i ne znam sta me je drzalo u nocima kada sam zamisljala da lezi pored tebe, kada si mi trebao a nisi bio tu a ni sam. Probaj da zamislis da sada spavam s nekim pa i ako to nije istina.
Verovala sam da nikada neces otici od mene, verovala sam da smo nasli nasu kartu za srecu, zar ne pomislis nekada, onako u dubini duse osetis, da bi jedno uz drugo napredovali u svakom smislu brze nego ovako? Da onih dana kada smo bili srecni jedno uz drugo, ma gde bili u tom trenutku, imali smo snage da se nosimo sa svim sto nas snadje, secas li se? To je bila nasa karta za srecu, mirna dusha je bistra glava. Pozelis li uvece da dodjes jer znas da te cekam, da imas kome da dodjes?
Nikada nisam zelela da verujem da si samotnjak koji moze samo sam sa sobom, nikada u to necu verovati. Nikada necu verovati da si otisao zato sto si zeleo da budes sam, da si nam iscupao srca i uznemirio dushu zato sto si se uplasio da moze da bude dobro i da si video da ce biti dobro a da se dobrog plasis. Nikada u to necu verovati a u sta da verujem sada?
Cet za A.
Znaš, ti i ja se krećemo paralelno jedan pored drugog. Gledamo se, svako iz svog voza. A je li možeš jednom u životu, samo jedan jedini put da zaboraviš sve vagone, vozove, kolosijeke i da mi pružiš ruku i dozvoliš mi da te grlim do kraja putovanja? Balasevic
8. 6. 2012.
Ponovo o tebi
Uglavnom ovih dana sedim i citam nase mail-ove, kako si ti tvrdoglav covek. U stanju si da nas ubijes oboje samo zato sto si stvorio neku sliku u svojoj glavi i koliko god objasnjavala ne vredi, ti si nesto zacrtao i gotovo.
Ponovo si me vratio na stanje da ti ovde pishem, pa jel to stvarno fer? Opet si se uplasio a meni nije ostalo puno sada sem da sedim i cekam. Ponovo da cekam, samo do kada......?
Ponovo si me vratio na stanje da ti ovde pishem, pa jel to stvarno fer? Opet si se uplasio a meni nije ostalo puno sada sem da sedim i cekam. Ponovo da cekam, samo do kada......?
7. 6. 2012.
posle tebe
Posle tebe ostala je velika praznina i gorcina. posle tebe ostala su slova, reci, misli i neostvarene zelje. posle tebe ostala je tuga, razocarenje, posle tebe ostalo je nista. Uplasio si se ponovo, mnogo vise nego prvi put....