27. 2. 2013.

Jos jedan dan i josh jedna noc bez tebe...


Naš je

taj prostor je uvijek tu
pre nego što dopru do nas
taj prostor
koji tako opušta
predah
kada se recimo
izvališ na krevet
ne misleći ni o čemu
ili recimo
puniš čašu vodom iz
slavine
ničim 
obuzet
taj
nježni čisti
prostor

vrijedan je
čitava stoljeća
postojanja

recimo
kad samo češkaš vrat
gledajući kroz prozor u
golu granu

taj prostor
tu
prije nego što dopru do nas
garantuje
da
kada dopru
neće
uzeti sve

nikad.



Carls Bukovski

18. 2. 2013.

ponedeljak vece

Nisi tu da me zagrlish i ova praznina jer te nema je nepodnoshljiva. Koliko petak izgleda daleko. Ponovo cetiri ne prespavane noci i ponovo svi strahovi i zebnja i ceznja, nepodnoshljiva ceznja....
Kad bi me zagrlio da zaspim i da se smirim.

Koliko daleko izgleda petak :(

S,
V...te

Cat

4. 2. 2013.

Kada te nema

Krenem i stane, putevi bez putokaza,
Dani bez odraza tvog lika.

Gledam i zazmurim, u treptaju oka te vidim,
Tvoj lik kao juce.

Tu sam i nema me, jer nepostojim bez zagrljaja,
Bez stiska tvoje ruke.

Dishem i ne dishem, vazduh nemam samo teskoba,
U grudima.

U sobi sam i nisam, tishina prolazi kroz vreme,
Ne cujem tvoj glas.

I jesam i nisam, a nigde me nema,
Ni danas ni nocas bez tebe.

I krenem i stanem, kada zastanem cujem tvoj smeh,
U glavi duboko cujem a nema te.

I zivot i smrt, jednaki su meni dok stojim i slusham tishinu,
Nema te...

Za A.

Cat 04.02.2013

21. 1. 2013.

nedostajesh....



ПЕСНИК ПУСТИХ  ПЕРОНА


Све моје песме у две, три речи стану
Да могу да их ћушнем у твој длан или ти заденем
иза уха кад ме напушташ првим јутарњим возом
уверена да ћеш се, као и увек,
вратити
И док ме смехом задиркујеш како ме већ и скретничари знају
по песмама расутим по перону
Оним што тек у две три речи стану

Све моје песме хтеле би много да кажу
ал' проклет ћутим, као јатак речима које се не говоре
како би их од зла и упорне кошаве сачувао
за неке боље дане
А ти не престајеш са причом о маленом  пајацу
кога смо заједно гледали у циркусу али је само мени био тужан,
у ципалама превеликим које не могу никуд да га одведу
Све то би моје песме хтеле да кажу

Све моје речи пред тобом остају неме
Задивљене безбрижношћу и даљинама које не признајеш
него их брзином ветра кротиш
као ја кошаву у твојој распуштеној коси
док је милујем и снујем неки миран и сунчан дан за нас,
у коме неће бити возова што немилосрдно пиште
мој  поздрав теби, место речи
које  пред тобом занеме

Сва моја љубав у твоје око стане
И бојим се нестаће ако нешто зажелиш јако па зажмуриш
Онако како ја желим да ти најдужу песму испевам
Да траје и кад воз крене и кад оде и остави ми те устрепталу
жељну да је целу чујеш
Али не умем ја, душо, да певам тако
Ја само песмама  у две, три речи, умем да кажем да те волим,
умем да кажем врати се
опет се врати с љубављу мојом у оку
и остани


Тодора Шкоро

2. 1. 2013.