Od zivota uvek ocekujem puno, i ne volim polovicne stvari, resenja, ideje. Mislim da u zivotu i postupcima kompromis dolazi kao dogovor dve strane, kao da u nekim stvarima ne treba da ga ima. Takodje u ljubavi, ili jesi ili nisi, ili si necija ili si nicija, gde tu moze da ima kompromis? Ako iz ljubavi prema nekoj osobi pruzas podrsku, poverenje, paznju i zelis da se oseca dobro pored tebe, gde ima mesta za komrpomis da nekoga volis polovicno? Ne bih zelela da podrska koju imam od tebe je prijateljska ili iz nekih drugih potreba a da me ne volis kao zenu. Bolje je onda i da te nemam. Moras mi to reci.
Cat
Нема коментара:
Постави коментар