Dan 6.

"A posle jedno 15. godina bude ti bolje".
Jos stvari nisam prenela, ustanem ujutru, odme kod mame, sredim se i onda idem na posao. Ima u meni neki Djavo koji mi neda da prenesem stvari i krenem dalje. Juce nam bila godisnjica braka, setila se tek sinoc a ni on nista nije rekao i bolje tako, ne znam ni sta bi slavili. Isto spavam sa decom u sobi, sve je isto kao kada sam otisla samo su odnosi jos hladniji jer on zna sta osecam. Ni njega ne razumem zasto pristaje na sve a vec zna, vidi i oseca sta se sa mnom desava.  Rekla sam mu da sam bolesna i da ne mogu da spavam sa njim neko vreme, bar sam sada mirna da me ne priteze. Bas ponekad pomislim da sam uzasna i bez duse. A onda mi ti kazes da sam dusa, mozda tvoja a to sto radim sebi i drugima oko sebe duse ne rade.
Nek ide zivot kako zeli, protiv sebe niti hocu niti zelim pa nek me to moje vodi gde god me odvede.

Cat