16. 5. 2011.

Slike proslosti

Svadba je bila obicna, formalna, zelela sam da se taj dan zavrsi sto pre i da legnem u krevet. Kada imate dvadeset i neku niste svesni ste je zivot, brak i sve vam izgleda kao da se to ne desava vama vec da ste posmatrac jedne zivotne situacije. 
Obicena u belu haljinu sedela sam u sobi i cekala da dodje po mene, bez neke euforije, vrlo bezvoljna gledala kroz prozor. Napolju je padao sneg, velike bele pahulje su promicale a sunca nigde, samo oblaci i sivilo. Pomislila sam kako je prethonog dana bilo suncano i da je to mozda jos jedan znak kao i mnogi tih meseci koje sam olako shvatala i prepoznavala ali nisam obracala paznju na njih.
Kao devojcica cesto sam zamisljala svoju svadbu kao intiman dogadjaj sa par ljudi i muskarcem koga volim, bez ceremonija, obicaja, zagusljivog restorana i pijanih gostiju. Mislila sam da je sve to suvisno ako je pored tebe neko koga volis.

Нема коментара:

Постави коментар