17. 5. 2011.

Slike iz proslosti - Do Nisa do Valjeva

Posle tog rastanka Valjevo je bilo blizu gde sam zelela da pobegnem i sklonim se da ne gledam njegov auto ispred parfimerije ili da ih ne srecem u prolazu u kolima. Mimoidjemo se, pogledam, ona pogleda a on gleda pravo kao da me nikada nije ni poznavao. Nekim divnim cudom sam se tada spasla da se ne udam jos u to vreme i preselim se u Valjevo. Stalno se na tome zahvalim Bogu i sudbini jer sam toliko bila resena da nestanem da mi je tada to izgledala kao odlicna ideja. Kako je vreme prolazilo prolazila su i ruzna osecanja sa svim mojim naporima da zaboravim da se i desilo. Vreme je ucinilo svoje.
Uglavnom sam imala pitanje zasto taj san i zasto taj blog. Sve sam to dozivljavala kao jedan znak koji pratim i koji ce me odvesti ne znam gde tacno ali sa ubedjenje da od mog zivota nema gore i gde god da odem prateci te znakove ne moze da bude lose. Ipak je to znak od nekog koga sam mnogo volela i ako se bas taj znak pojavaio tu i ako meni nista nije jasno u vezi sa tim znala sam samo da je od osobe koja je uvek bila deo mene i da je suludo da to vise poricem vec da se prepustim tome i pratim.
Sve sam to cuvala kao najvecu tajnu, nisam smela nikom da se poverim da me ne proglase ludom i posalju u neku dusevnu bolnicu na ispitivanje. Ni sebi nisam mogla da objasnim prirodu te veze i zasto to radim tako da sam i nekome pokusala da kazem bila bih neshvacena i verovatno proglasena blazim psihijatrijskim slucajem. 
Samo sam ponovo bila opcinjena njime i ponovo sam ga sve cesce sanjala i zivela u ubedjenju da ce se ti snovi nekada ostvariti.

Нема коментара:

Постави коментар