Odjednom su ljudi poceli da citaju blog i da ostavljaju komentare. Jedan dan sam se zakacila i blog je bio zatvoren. Toliko tuge u tom trenu, izgledala sam izgubljeno, sta cu sada, kako, jesam li ga zauvek izgubila. Ostala sam bez necega na sta sam se toliko navikla, za mene je bio najbolji pisac kog sam ikada citala. Svaka njegova recenica mi je izgledala kao umetnicko delo. Od kad sam pronasla blog nisam procitala ni jednog drugog pisca, sve sto sam probala da citam mi je izgledalo povrsno i bezmisleno. Samo je on imao tu nit koja me je spajala, samo je on osecao ono sto sam ja osecala, samo je on bio ja.
Ljudi kada vole skloni su idealizovanju i mozda sam i ja preteravala u tom svom mastanju ali mi nije bilo bitno nista sem osecanja da je tu za mene. Provodila sam noci pitajuci se zasto se to desilo, jer moralo tako, zasto nisam nasla drugog muskarca kog cu voleti. Pa sam uveravala sebe da je sve to fikcija, da je on posle toliko godina neki drugi covek, da se promenio, da ga najverovatnije nikada u zivotu necu sresti i da ga zaboravim.
Posle godinu dana skoro da sam ubedila sebe u te cinjenice sve do jednog dana kada sam stajala sa drugaricom ispred marketa i srela njega. Uctivo mi se javio ali u pogledu je bilo neceg posebnog, neceg sto mi je navelo jednu misao, da je on jos uvek onaj isti covek kog sam volela.
Pod utiskom od tog susreta resena sam bila da ga povovo potrazim. Uradila sam istu stvar kao pre par godina, sela sam za komp, otvorila google i ukucala njegovo ime. Ponovo sam nasla istu osobu na drugom sajtu, resena da ponovo pratim sta pise i ne sluteci da ce on za to saznati prtisnula sam link follow.
Sve sto se posle tog treba desilo je vise sadasnjost u kojoj sam sigurna da bio on tu ili ne, nikada ga necu izgubiti jer je on u meni.
Cat
Ljudi kada vole skloni su idealizovanju i mozda sam i ja preteravala u tom svom mastanju ali mi nije bilo bitno nista sem osecanja da je tu za mene. Provodila sam noci pitajuci se zasto se to desilo, jer moralo tako, zasto nisam nasla drugog muskarca kog cu voleti. Pa sam uveravala sebe da je sve to fikcija, da je on posle toliko godina neki drugi covek, da se promenio, da ga najverovatnije nikada u zivotu necu sresti i da ga zaboravim.
Posle godinu dana skoro da sam ubedila sebe u te cinjenice sve do jednog dana kada sam stajala sa drugaricom ispred marketa i srela njega. Uctivo mi se javio ali u pogledu je bilo neceg posebnog, neceg sto mi je navelo jednu misao, da je on jos uvek onaj isti covek kog sam volela.
Pod utiskom od tog susreta resena sam bila da ga povovo potrazim. Uradila sam istu stvar kao pre par godina, sela sam za komp, otvorila google i ukucala njegovo ime. Ponovo sam nasla istu osobu na drugom sajtu, resena da ponovo pratim sta pise i ne sluteci da ce on za to saznati prtisnula sam link follow.
Sve sto se posle tog treba desilo je vise sadasnjost u kojoj sam sigurna da bio on tu ili ne, nikada ga necu izgubiti jer je on u meni.
Cat
Нема коментара:
Постави коментар