30. 5. 2012.

Ponovo dan 3

E otisao Dada na ekskurziju ceo dan se pojede a i ovako me jede ovo izmedju nas. Znam da si rekao da te ne zanima nista sto ima veze sa mnom, videlo se to u zadnje vreme, ali eto pisem kao da pricam sa tobom, navikla sam na tebe.
Ceo mesec je mail cutao, dobijem odgovor kad pitam, ne znam zasto si odlutao, zasto se udaljio, valjda ti je tako bilo lakse da prekines, navikenes sebe da nekog nema. Sedim na terasi gledam u pravcu tvoje zgrade, ceo dan sam se trudila da ne prolazim pored tebe, od sto puta koliko sam prosla danas, samo sam dva puta prosla novim putem i okrenula glavu, da crknem ali nisam pogledala. Svaki cas me nesto prosece u grudima, uporno se trudim da skrenem mislim na bilo sta drugo ali je tesko i pitam se sve vreme jer je ovako moralo da bude. Zelela sam da ti pomognem, ma zelim i sada i ako sam ljuta i ogorceno, zelela sam svom svojom snagom. Kad bi mi samo dozvolio, pomogli bi jedno drugom, sto me nisi uhvatio za ruku i drzao cversto do kraja zivota, sto nisi.......

Cat

Нема коментара:

Постави коментар