Dan 46: 18 ili 28

Navelo me na razmisljanje da li u ovih mojih 28 treba da radim sve sto radim ili da se stidim?
Citam postove razvedenih zena i sve imaju jedno zajednicko, pate za nekim, same su i nesrecne a kad ih pogledas izgledaju tako ponosne. Jedino zelim da se sredim, pocnem da radim neki posao koji volim budem samostalna u tome i da imam bar jos jedno dete sa tobom. Da li ti to zelis?
Mozda se samo zavaravam, mozda sam ti kao i sve zene muskarcima koje imaju nekog koga varaju, jesam li tebi zabava sa kojom pobegnes od realnosti ili sam nesto drugo? Volela bih kada bi mi odgovorio na ta pitanja da znam na cemu sam i da se ne nadam da ce biti sve normalno. Danas mi je doslo po ko zna koji put da te zaboravim i sve sto je bilo i krenem svojim pute. Da lepo zavrsim sa ovim razvodom, sredim se i nastavim dalje. Ako je kazna za moju brzopletost da budem sama onda bolje i tako nego kao devojka za zabavu, nisam to niti cu biti ma kako to trenutno izgledalo.
Cat