Pola dva a ja jos budna i nadam se da ces se pojaviti bar na tren, zasto? Ne bih znala da odgovorim a lepo si mi napisao cujemo se ujutru.
Ne mogu vise ni da spavam od kad traje sve ovo. Da bar zavrsim sa razvodom pa da se jednu noc naspavam. Celu noc pravim razna scenarija kako bi moglo da bude. Posao me najvise brine sve ostalo cu nekako. Joj kada bi ti znao koliko sam precizna i tacna i kako planiram svaki svoj korak a ovo mi izgleda kao da ce se odmaci kontroli, pogotovo sto ne zavisi od mene pa ne mogu ni da kontrolisem. Kada pogledam svoj poslovni zivot u nazad nemam stvarno razloga za brigu, znam da mogu sama. Nisam neko svojeglavo i samozivo cudo nego sam sigurna u sebe i koliko dajem sebe kada radim, zato sam sigurna u to. Volela bih da ostanem u ovoj firmi ma koliko to bilo tesko, mada meni nece ni tesko pasti posto nista ne osecam prema njemu. Ali sam u ovu firmu ulozila toliko truda i rada i gledala je kao svoje trece dete koje raste i razvija se i sada kada ima tako dobre potencijale da sutra bude prava velika fima, nje nece biti. Steta ce stvarno biti ako bude moralo da se deli ali ako mora onda nema druge. I zato ne mogu da spavam ni da jedem nista, velike su odluke na meni a ja se plasim da negde ne pogresim i upropastim sebi zivot. Zato se sve ovo ovoliko i oteglo, toliko da mi je vise muka kada pomislim na sve to.
A dvolicne ljude ne mogu da podnesem. Od kada je pokazao pravo lice ne mogu ni sekunde sa sedim sa njim u istoj prostoriji. Toliko me iritira da moram ili da izadjem iz kuce ili da predjem u drugu sobu. Uvek sam tu dvolicnost osecala ali nisam joj pridavala znacaja i uvek mi je nesto tu smetalo a nisam videla da je to u pitanju. Kako neko kada ga sateras u cosak pokaze ko je u stvari a onda za sat vremena skroz druga osoba, nije mi jasno. Kako moze neko da bude takav i da se toliko folira da sam to tek sada provalila. Uh glupa li sam strasno. Hocu li ikada u zivotu imati jednu osobu pored sebe kojoj mogu da verujem bezuslovno. Tako su sada neke stvari isplivale na povrsinu da ne mogu da se saberem gde sam bila i s kim sve ove godine. Kaze moja drugarica: ti o razvodu pricas tako hladno kao da prodajes auto. Nisam ni umela da joj odgovorim sta je to u meni i odakle mi tolika snaga da se tako hladno nosim sa svim tim. Mislim da si velikim delom ti zasluzan za to i hvala ti na tome.
Sto se tice poverenja, mislim da bih morala da budem blesava da izigram tvoje poverenje, zar poverenje nije medju kljucnim stvarim za dobar odnos izmedju dvoje ljudi? A tako mi znaci nas odnos, pogotovo to poverenje koje imamo jedno prema drugom kao i sve ostalo. Toliko jako da mi ni jednog trenutka nije proradio crv sumnje da ce biti nesto drugacije od onoga sto kazemo da ce biti. Jedino me ponekad plase tvoje odluke. Znam da si mi rekao da ja i nisam deo tvog zivota i da me se ne tice ali bih tako volela jednog dana da budem, mada moram ti priznati da me je ta recenica puno pogodila samo iz razloga sto si me stavio na neko mesto u tvom zivotu kojeg i nema. A ja nasu vezu dozivljavam kao skroz regularnu i njega i nju ne vidim nigde tu. Mozda zato i nemam osecaj da nekog varam. Jedino mi bude ponekad tesko kada sam popodne online a tebe nema, onda se setim realnosti na koju uopste ne zelim da mislim. Isto tako me je pogodila i recenica kada si rekao da si hteo ozenio bi se sa mnom jos pre 8godina. Dva dana me je srce bolelo zbog te recenice i sada kada se setim nije mi dobro. A onda pomislim da je to i realno i sta sada. U ljubvi i ratu nema pravila. Samo ne bih volela da ostarim ovako pored kompa i da budem ovde za neku godinu cekajuci tebe.
Koliko je poverenje da ja ovde pisem najintimnije svoje misli i da znam da ces ih nekada procitati.
Cat
Нема коментара:
Постави коментар