cekajme
13. 12. 2010.
Dan 33.
"Nikome nemoj reći, ali ja, koji najmanje znam o sreći, hteo bih malo nespretne sreće tom nekom novom da dam i dok umire drveće i vetar po lišću gazi hteo bih da mu bude dobro u ime izvesnog aorista moje ljubavi i davnoprošlog vremen
a."
Нема коментара:
Постави коментар
Новији пост
Старији пост
Почетна
Нема коментара:
Постави коментар