?

Da li je stvarno sve gotovo? Da li su nasa pisanja zadnji trzaji? Ne zelis da razmisljas o nam u buducnosti? Zasto je sve kod nas tako relativno i nepoznato? Malo mi fali da predjem, jedan korak i sama sam, da li to znaci sama i bez tebe? Mislim o buducnosti i dobro i lose, mislim o sebi, o nama, o meni bez tebe, o meni sa tobom. Mislim da i ti razmisljas o tome ili ja pravim samo u svojoj glavi jednu veliku iluziju o tebi. Jednino mi je poznato da ovako vise ne mogu dalje, dosla sam do prekretnice, mozda najvece u mom zivotu i ovo moje razmisljanje mi je teze od svakog mog radikalnog reza kojeg sam napravila do sada. Treba mi jedan znak, jedan put, izgubljena sam ovako, da li si ti dosao da mi pokazes taj put ili si tu da mi pokazes kako treba, bas tako kako ti sada radis. Pitala sam se pre neki dan zasto mi se nisi javio kada sam ti ostavila one stihove na blogu a rekao si mi da si znao da sam ja, mozda tada nije bilo vreme. Da li je sada vreme? Najvise bi mi znacilo tvoje vidjenje ove situacije ali ti o tome ne pricas. Kada pomislim na buducnost najstrasnija mi je stvar situacija kao ova sad, sve ostalo mi je prihvatljivo i sa tobom i bez tebe. Zasto ne prestanem da ti se javljam, pustim te da zivis, cemu ovi trzaji. Moram da budem realnija, otputovala bih negde na par dana da sredim misli.

Cat