Za poslednji uzdah

Zasto ne kazes?
Tesko ti je, znam, tesko ti je kao i meni,
Blizi se dan kada ce sve prestati,
Nastace tisina, pojavice se tama, nastace plac.
Zagrli me za kraj, jako, da se sto duze secam.

Potonulo je, sve je potonulo.
Potonula je svaka nada, svaki san.
Sta da ti kazem za kraj, da utesim sebe,
Nece te biti blizu, veliku tugu nosim u sebi.
Molim te stani, stani jos tren, tren za godine bez tebe.

Plasi me svaki dan koji dolazi bez tebe,
Kada se probudim sutra a ti budes daleko,
Daleko od mog zagrljaja, daleko od poljubca, daleko od misli.
Godine ce proci, a ja cu u svakom danu osecati da mi falis,
Falices mi polovino moje duse, telo mog tela, misli moje misli.

Da li razumes? Da li osecas koliko se srce steze,
Odletelo bi iz grudi, odletelo ka tebi, kada bi ga zvao.
Osecas li van razuma, u univerzumu jedna zvezda pada,
Van razuma ne zelis ici, ne zelis preci liniju realnosti,
Realno bi bilo da preskocis realnost i dodjes k meni.

Dugo cekam da me uhvatis za ruku,
Pomeris granicu realnog, zaboravis na sve realnosti,
Povedes me sa sobom, u nepoznato, u san.
Svaka te moja pora zove, svaki treptaj oka da se pojavis,
Stanes ispred mene, zagrlis me jako i krenes nasim putem.

Osecas li duso? Osecas li isti treptaj, isti trzaj?
Sapce li tvoje srce za mnom, luta li ti misao dok moju trazi.
Ostavljas me na obali, samu,bosu, golu i  otkrivenu,
Otkrila sam ti najvecu zelju, zelju za tobom, otkrivena sam i hladno mi je,
Duvaju vetrovi, kise suza liju a ti neces doci da me zagrlis, da me pokrijes.

Nisi me naucio da ne sanjam, sanjala sam s tobom sve,
Sanjala sam da te cinim srecnim, sanjala sam da mamim tvoj osmeh,
Duso, moji su snovi znakovi pokraj puta, vodili su me tebi.
Kako ne vidis, kako ne zelis, kako ne sanjas nas san?
Nas nema vise, snovi jako zabole kada budna sanjam,
Pitaj me, recicu ti moj san, pa ja sam vec gola, stojim pred tobom,
Otkrivena sa suzama, bez stida. Vrati se, pokri me, jos nije kasno.

Mozda nisam najbolji pesnik kog si citao,
Ali od ovog bolje ne umem da volim.

Cat