Vezano za moju konstataciju da smo dosta slicni po pitanju koliko sebe damo ako nam je stalo. Na pr toliko sam se trudila i trudila i svasta radila samo da ispunim sebi to da imam porodicu i da bude mir u kuci pa kako mi bude. I sada kada mi to vise nije vazno tj kada sam shvatila da to ne ide na silu sada mi je bas sve jedno i samo gledam kako da se izvucem iz svega. Jel normalno da ti neko udje na fb profil i nabije ti na nos sto imas skolskog druga medju prijateljima? ili sto si ovako prokomentarisala ovo ili ono? Ili ti si sa mojim drugovima u super odnosu a prena meni se ne ponasas tako???? A odakle nekom pravo da zadire u moju intimu ako mu nisam dozvolila, hej bre meni je net deo mog sveta i moji su prijatelji moja stvar. I cemu svrha raspravljati nesto ako vec vidis da toj osobi nije stalo. I mogu li ja da cutim kada mi se cuti i da sedim i buljim u jednu tacku ako mi se to radi a da to nikome ne smeta ili moram da trazim dozvolu da to radim. Boze spasi me budale i pokazi mi put da izadjem iz svega.
Sada bih ti doletela u zagrljaj samo da me jako stegnes i drzis tako da se odmorim.
Cat
Нема коментара:
Постави коментар