A mi se vidjamo samo kada su strast i pozuda na visokom nivou da bi se tebi pojavila zelja da me vidis. Tako funkcionisemo mi. Tuzno i nedovoljno. Pravo je cudo da se zelja i pojavi kada nema prisutnosti, dodira, pogleda... Sve sto meni fali nemam sa tobom. Kada se saberem i oduzmem imam samo par slova i par razmenjenih pogleda u prolazu. Bas nedovoljno. Osecam kako se i zelja polako gasi. Kanada je dalek kontinent. Ova veza je kao dete u sirotistu, prepustena slucajnosti i trenutcima, bez cilja luta od zagrljaja do zagrljaja. Ponekad se pitam sto se vratih iz Australije da cekam i nadam se. Procitala sam skoro da se stvari desavaju kada prestanes da se nadas, moracu da prestanem. U Kanadi izgleda prolece, cvetaju ruze a ovde je sneg i hladno je. Jedan zagrljaj bi resio mnoge dileme. Zasto si odustao od karte i resio da ostanes u Kanadi? Zar nismo zajedno mastali da se vratimo ovde i nastavimo nesto gde smo stali? Ili je sve to bio samo moj san, m?
Cat
Cat
Нема коментара:
Постави коментар