Novo lice jedne zene

Davno je bilo kada sam provodila noci u razmisljanju kao ovih meseci. Toliko srece i tuge i zelje i odbijanja prihvatanja stvari kakve jesu. Ako se covek uci dok zivi onda je ovo jedno novo poglavlje mog zivota u kom treba da naucim da prihvatam, prepoznam i dajem sebe bez obaveza, bez kajanja. Nova ja sa puno pitanja. Jedno od najvecih da li sam ovo stvarno ona ista zena od pre par meseci i sta se desilo sa mnom kada pristajem na mrvice i uzimam deo nekoga bez kajanja sa puno zelje. A da li stvarno zelim ovako, Ne. Moja me masta drzi dalje od realnosti iz koje bezim vesto. Posli smo iz kuce, u hodniku smo oblacili jakne, trazila sam tvoj pogled i u njemu bilo sta sto daje neku nadu a ti si oci tako vesto skrivao. Surova realnost! Pomislim sta bi drugi rekli kada bi videli kako lezim na zadnjem sedistu auta. Ja koja sam primer, bez mrlje, bez jedne reci ogovaranja, kojoj zavide, uspesnoj, sposobnoj. Zamisli kolika bih bila u ocima ljudi koji rade za mene da su me videli veceras. Gde se izgubi ja kakva sam bila i koja je ovo zena koju gledam u ogledalu? Neka nova ja? Pitam se veceras da li vredi sve ovo ponizenja koje bi me zadesilo da se sazna. Ko bi razumeo ili me opravdao da me tebi vodi nesto dugo i staro puno godina. Ko bi razumeo i opravdao sve sto radim da bih te videla. Ko bi opravdao zenu koja je ceo zivot pricala o moralu, ucila druge kako se zivi i voli. Ima li ljubav opravdanje za lezanje na zadnjem sedistu dok pravim sale na svoj racun ne bi li sebi opravdala svoje postupke? Kako bi ova nova ja neko me to opravdala kada ne moze sama sebi. U sta si se to pretvorila Cat