Daleko u nama

 Ruše se stubovi koji nebo drže

Klupa sa nama polako
U prazno propada

Zar da dovek čamimo
U kamenom ćutanju

Kroz oči kroz čelo
Reči će nam proklijati

Razbežali se dani

Zar da dovek čekamo sunce
Da nam se kroz rebra zažuti

Slušamo kako nam srca
U grlu mrtvih stubova lupaju

Istrčali smo iz grudi


Od kada se ovo desilo sa nama niti jedem niti spavam i zadnjih nedelju dana sam malaksala i imam vrtoglavicu. Resili su ujutru da me vode da dam krv na analizu a sve vreme im pricam da mi je dusha bolesna i niko ne razume da za ovo moje stanje nema lek ali hajde ispunicu im zelju ujutru pa ce se uveriti.
Nikad te nisam pitala jel znas kako izgleda kad mrzis nekog? Eto ja ne znam, mogu da volim ili ne volim ali nikada nisam osetila da nekog mrzim, mislim da nisam osetila ni ljubomoru ni zavist. Samo sam se jako juce uplasila kada mi se ucinilo da si sa nekom devojkom u autu, ceo dan sam uveravala sebe da to nisi bio ti.
Zasto mi ne pozelis neko vece bar laku noc, mozda bih i zaspala.

Tvoja Ika