Ako nekada budes zeleo da odes, molim te reci mi. Pre osam godina me je ubilo tvoje cutanje. Nikada necu zaboraviti noc u Andjelcicu kada si sedeo preko puta mene, cutao a ja se pitala sta nije uredu. Sta god da je i sta god da bude, molim te reci mi.
Od danas popodne te nema i ja ne spavam jer pomislim mozda cu ti trebati i onda gledam u racunar i cekam.
Nocas sam se setila da si me posle svega zvao jednom kod tebe i ja sam dosla, ponosna i kao ludo zaljubljena, sada mi ponekad bude zao i tog decka, i pricam ti o njemu a da si ustao i uhvatio me za ruku i tada bih bila ponovo tvoja. Ne znam koja je to luda veza koja me uvke vuce ka tebi ali od onog dana kada si sedeo na pumpi i kada sam ti pruzila ruku da te upoznam od tog trena osecam nesto neobicno i meni vrlo nepoznato a opet toliko mi blisko da ga nosim sa sobom sve ove godine. Mozda sam i onda trebala da cekam i cesto mi se ta miso vrzmala po glavi. E onda je naisao ex i od tada krece moje ludilo. Mozda mi nikada neces poverovati ali svaku tvoju tugu i svaki trenutak kada si pisao na blogu neraspolozen i tuzan ja sam isplakala i svaki put sam htela da ti se javim da sam tu za tebe ali sam se plasila da neces razumeti. Kada nisi pisao neko vreme ja sam svaki dan gledala blog i molila se da si dobro. Sama sam sebi bila cudna sto to radi a i kada sam zelela da prekinem to ja sam iznova citala. Jednom sam ti napisala samo tacku kao komentar, nisam znala sta da napisem a da razumes zasto sam tu.
I evo sada sam nastavila da pisem svoj blog i on ponovo ima veze sa tobom, kada sve sastavim ja sam i bila sve vreme tu da li kao citalac ili kao pisac. Prve postove si napisao u martu 2004 a ja to nasla u avgustu iste godine i tada kada te sretnem na ulici a znam sta osecas i kako ti je i svaki sam put kao i sada kada te sretnem imala jaku zelju da te zagrlim. Svaki put kada ti pomislis na mene ja to osetim, cak sam naucila da razlikujem osecaja kada mislis na mene i kada cu te sresti. Stvarno sam ovih godina ponekad mislila da gubim razum i da sam se opteretila sa necim sto mozda ne posoji a opet to je bilo toliko jako osecanje da i kad resim da ne radim to ja se probudim u sred noci, otvorim blog i ti si objavio post pre par minuta.
Sto je najgore nikada nisam cula da jedna osoba ima ,to sta god da je, povezanost sa jos jednom osobom.
A ti mene smiris sa dve reci ili dovoljno je da te cujem, to toliko utice na mene, da koliko god sam u tom trennutku drugacije volje toliko me smiris da sam kao beba. Ne znam cak i da li kad vices na nekog, na mene stvarno nikada nisi povisio ton, da kada smo juce pricali tel nacula sam u glasu kako izgleda kada se naljutis i onda sam shvatila da ti izgleda umes i da se posvadjas sa nekim, posto sam ja za sve ove godine zivela u ubedjenju da ti to neradis sto mi je i bilo vrlo cudno. Mislim ja nisam neka svadjalica pa kad mi bas predje preko glave viknem bar nesto u kontekstu pusti me.
Opet sam se raspisala, necu da ti pisem i pitam jesi li ok, ja cu umreti ako nisi i prevrnucu svet na glavacke samo da si ti ok. A ako ti napisem da brinem kada te nema onda se ljutis :( a sta cu to je van moje moci da mogu da promenim da ne mislim i ne brinem za tebe.
Cat
Нема коментара:
Постави коментар