nedostajesh....

ПЕСНИК ПУСТИХ  ПЕРОНА

Све моје песме у две, три речи стану

Да могу да их ћушнем у твој длан или ти заденем

иза уха кад ме напушташ првим јутарњим возом

уверена да ћеш се, као и увек,

вратити

И док ме смехом задиркујеш како ме већ и скретничари знају

по песмама расутим по перону

Оним што тек у две три речи стану

Све моје песме хтеле би много да кажу

ал' проклет ћутим, као јатак речима које се не говоре

како би их од зла и упорне кошаве сачувао

за неке боље дане

А ти не престајеш са причом о маленом  пајацу

кога смо заједно гледали у циркусу али је само мени био тужан,

у ципалама превеликим које не могу никуд да га одведу

Све то би моје песме хтеле да кажу

Све моје речи пред тобом остају неме

Задивљене безбрижношћу и даљинама које не признајеш

него их брзином ветра кротиш

као ја кошаву у твојој распуштеној коси

док је милујем и снујем неки миран и сунчан дан за нас,

у коме неће бити возова што немилосрдно пиште

мој  поздрав теби, место речи

које  пред тобом занеме

Сва моја љубав у твоје око стане

И бојим се нестаће ако нешто зажелиш јако па зажмуриш

Онако како ја желим да ти најдужу песму испевам

Да траје и кад воз крене и кад оде и остави ми те устрепталу

жељну да је целу чујеш

Али не умем ја, душо, да певам тако

Ја само песмама  у две, три речи, умем да кажем да те волим,

умем да кажем врати се

опет се врати с љубављу мојом у оку

и остани

Тодора Шкоро