Toliko ne mogu da ne mislim kako si, videla sam te danas, nisi dobro i brinem se kao i svaki dan sto sam se brinula. Da ti je u poslu bolje sve bi bilo drugacije, zasto si cutao, zasto nisi zeleo da reshimo zajedno, koga imash blizeg od onog s kim spavash i jedesh? Kako da ne brinem i ne mislim na tebe kada mi falish i kada znam da nisi dobro. Zasto Sasha zasto ne verujesh u sve moje iskrene zelje iz ovog srca koje te volelo toliko. Zasto povredish ono sto najvishe volish?
Koliko bi bilo drugacije da si verovao i da si hteo da delimo sve?
Ne mogu da ne mislim na tebe i ako me je svaka tvoja rec povredila kao niko do sada. Zasto si me oterao kao kuce da se osecam ovoliko jadno posle tebe? Zasto to sve? Zasto?
Нема коментара:
Постави коментар