19. 6. 2011.

Slike iz proslosti - zagrljaj

Kod tebe smo, zima je. U jednom trenutku sedis na krevetu i ja skocim u tvoja krila i mi se zagrlimo. Grlimo se onako jako i snazno ali bez razloga, u stvari iz jednog razloga sto smo tu i sto smo srecni u tom trenutku. Bilo je kasnije mnogo zagrljaja od  puno ljudi ali ni jedan kao taj kojeg se secam kroz maglu ali to osecanje je izazvalo u meni potrebu da mi je zagrljaj najbitniji u kontaktu sa jednom osobom. Posle tog zagrljaja zagrljajem sam pocela da merim svoju bliskost sa ljudima. Nikada vise nisam imala slican osecaj a jedini zagrljaj, do duse iz drugacijih osecanja ali slican po bliskosti, imala sam samo kada zagrlim svoju decu.
Pitam se nocas zasto je ta veza sa tobom izgradila kod mene mnoge potrebe, kriterijume i izgradila mene u mnogim pravcima, zasto bas ti i zasto ponovo sada posle toliko godina. Sta to u tebi treba da nadjem sto do sada nisam nasla. Jedino sto do sada nisam imala je mir. Ako si tu da mi ga vratis zasto je sve u ovim mesecima tako burno. Ponekad kada je tesko kada ovu vezu dozivljavam kao kaznu u kojoj treba da ispastam za ko zna cije grehe. Onda je u nekom trenutku dozivljavam kao najlepsi deo mog zivota. Mada uglavnom puno patim sto smo razdvojeni i kada bih znala odgovor na pitanja zasto si tu, kako ce se to zavrsiti, ima li mira sa tobom mozda bih neku noc i spavala.
U jednu stvar ne zelim da sumnjam i to u tvoju iskrenost i iskrenost tvojih osecanja.

Cat

Нема коментара:

Постави коментар