Slike iz proslosti - izgubila ili ne

Odjednom su ljudi poceli da citaju blog i da ostavljaju komentare. Jedan dan sam se zakacila i blog je bio zatvoren. Toliko tuge u tom trenu, izgledala sam izgubljeno, sta cu sada, kako, jesam li ga zauvek izgubila. Ostala sam bez necega na sta sam se toliko navikla, za mene je bio najbolji pisac kog sam ikada citala. Svaka njegova recenica mi je izgledala kao umetnicko delo. Od kad sam pronasla blog nisam procitala ni jednog drugog pisca, sve sto sam probala da citam mi je izgledalo povrsno i bezmisleno. Samo je on imao tu nit koja me je spajala, samo je on osecao ono sto sam ja osecala, samo je on bio ja.
Ljudi kada vole skloni su idealizovanju i mozda sam i ja preteravala u tom svom mastanju ali mi nije bilo bitno nista sem osecanja da je tu za mene. Provodila sam noci pitajuci se zasto se to desilo, jer moralo tako, zasto nisam nasla drugog muskarca kog cu voleti. Pa sam uveravala sebe da je sve to fikcija, da je on posle toliko godina neki drugi covek, da se promenio, da ga najverovatnije nikada u zivotu necu sresti i da ga zaboravim.
Posle godinu dana skoro da sam ubedila sebe u te cinjenice sve do jednog dana kada sam stajala sa drugaricom ispred marketa i srela njega. Uctivo mi se javio ali u pogledu je bilo neceg posebnog, neceg sto mi je navelo jednu misao, da je on jos uvek onaj isti covek kog sam volela.
Pod utiskom od tog susreta resena sam bila da ga povovo potrazim. Uradila sam istu stvar kao pre par godina, sela sam za komp, otvorila google i ukucala njegovo ime. Ponovo sam nasla istu osobu na drugom sajtu, resena da ponovo pratim sta pise i ne sluteci da ce on za to saznati prtisnula sam link follow.
Sve sto se posle tog treba desilo je vise sadasnjost u kojoj sam sigurna da bio on tu ili ne, nikada ga necu izgubiti jer je on u meni.

Cat

Slike iz proslosti - Zivi i kada mislis da ne treba ziveti

Brak bez ljubavi je slican nekom horor filmu pogotovo ako zivite sa osobom koja ima kratak fitilj. I danas mislim da sam sama kriva za sve sto mi se desavalo u njemu.
Ima li vece kazne za osobu odbijnja pruzene ljubavi i povredjivanja njene sujete. Uzasno se trudio prvih godina braka da iz mene izvuce zrno neznosti, malo strasti i da mu bar u jednom trenutku pokazem da mi je stalo. Do svega mi je bilo stalo sem do trenutaka koja sam provodila sa njim. Kada nekog stalno odbijate i kada neko vas uporno zeli a ne dobije nista sem povremenog seksa koji je vremenom postajao sve redji i redji, onda mozete ocekivati gnev te osobe i nerazumevanje, u dozama zavisno od te osobe. Sve sam bila, dobra majka, dobra domacica, uspesna zena, sve sam stizala i nista mi nije bilo tesko sem da provodim nasamo vreme sa njim. To je rezultiralo da je on jos u prvoj godini braka presao u drugu sobu i provodio neko vreme neznosti sa mnom samo ako sam uspela u tom trenutku da dovoljno ubedim sebe da to treba tako. Nikada o tome nismo pricali jednostavno se u pogledima znalo i osecalo da ja nikada nisam i necu biti njegova. Sve ruzno sto mi se desavalo zavrsavalo se jednim njegovim pitanjem: "Sta sam ti uradio?" U svemu tome sam ostajala iz jednog razloga, kakav god da je bio uzasno me je voleo i uzasno se trudio da bude i ono sto nije jer je cesto slusao moje price kakav muskarac treba da bude. Vec naviknuta na situaciju, prepustena svakodnevnici zivela sam dva zivota jedan stvaran i drugi samo moj. Kada sam rodila drugo dete shvatila sam da treba da prekinem taj zivot jer me on nije pustao i ako je u sebi znao sve sto nije hteo da prizna i o cemu se cutalo. Od ulaska u taj brak pa do danas uvek sam mislila da sam losa osoba, cim sam se tako lako poigrala sudbinom jednog coveka i uvukla ga u sve to toliko duboko, bez ljubavi bez bilo kog osecanja. Njegovo je bilo da pita a moje da ga odbijem. Cesto mi se tada nije ni zivelo i malo je stvari u stvarnom svetu bilo koje su mi davale motiv. Moj zamisljeni svet je bio moje carstvo u koje sam bezala i u kom sam delila tugu i sve muke sa njim i ako on nije ni mogao da pretpostavi da sve vise i sve cesce mislim na njega.

Slike iz proslosti - Do Nisa do Valjeva

Posle tog rastanka Valjevo je bilo blizu gde sam zelela da pobegnem i sklonim se da ne gledam njegov auto ispred parfimerije ili da ih ne srecem u prolazu u kolima. Mimoidjemo se, pogledam, ona pogleda a on gleda pravo kao da me nikada nije ni poznavao. Nekim divnim cudom sam se tada spasla da se ne udam jos u to vreme i preselim se u Valjevo. Stalno se na tome zahvalim Bogu i sudbini jer sam toliko bila resena da nestanem da mi je tada to izgledala kao odlicna ideja. Kako je vreme prolazilo prolazila su i ruzna osecanja sa svim mojim naporima da zaboravim da se i desilo. Vreme je ucinilo svoje.
Uglavnom sam imala pitanje zasto taj san i zasto taj blog. Sve sam to dozivljavala kao jedan znak koji pratim i koji ce me odvesti ne znam gde tacno ali sa ubedjenje da od mog zivota nema gore i gde god da odem prateci te znakove ne moze da bude lose. Ipak je to znak od nekog koga sam mnogo volela i ako se bas taj znak pojavaio tu i ako meni nista nije jasno u vezi sa tim znala sam samo da je od osobe koja je uvek bila deo mene i da je suludo da to vise poricem vec da se prepustim tome i pratim.
Sve sam to cuvala kao najvecu tajnu, nisam smela nikom da se poverim da me ne proglase ludom i posalju u neku dusevnu bolnicu na ispitivanje. Ni sebi nisam mogla da objasnim prirodu te veze i zasto to radim tako da sam i nekome pokusala da kazem bila bih neshvacena i verovatno proglasena blazim psihijatrijskim slucajem. 
Samo sam ponovo bila opcinjena njime i ponovo sam ga sve cesce sanjala i zivela u ubedjenju da ce se ti snovi nekada ostvariti.

Slike iz proslosti - putovanje kroz vreme

Uglavnom sam blog citala sa mog telefna, u zavisnosti od dana i mog raspolozenja. Znala sam da u toku jednog dana udjem puno puta i proverim da li je pisao.
Cudni su to dani bili, sto je vise vreme prolazilo to sam cesce mislila na njega i jos cesce odlazila na blog. Znala sam da obicno pise izmedju 3 i 5 ujutru, koliko je tuzan ili nije i ako su postovi ponekad bili konfuzni i ne doreceni ali sam u njima prepoznavala jednu nit koja nas je spajala a to je tuga.
Cesto sam zelela da napisem komentar da zna da sam tu ali mi se uvek to cinilo kao blesava ideja posle koje bih morala da mu objasnim zasto sam tu. Plasila me je i pomisao da bi mozda zatvorio blog i da ne bi shvatio. Mozda se i promenio, mozda me je zaboravio a u jedno sam bila skoro sigurna da nikada nije osecao isto prema meni jer da jeste ne bi otisao.
Uglavnom sam veceri i noci provodila sama, muz skoro nikada i nije bio kod kuce a preko noci je spavao u drugoj sobi, sto je mene uglavnom i radovalo jer mi je davalo prostora da budem na internetu i sama sa svojim mislima.
Vreme provedeno uz njegov blog sam dozivljavala kao nesto svoje licno, mali svet maste i sanjarenja sa puno pitanja. Suocavala sam se sa pitanjima koje nisam ni zelela da postavljam sebi od dana kada je otisao. Ma taj dan je bio crni petak i ako mozda i nije bio petak ali je toliko imao uticaja na mene i tok mog zivota. Par dana pre tog petka je bila crna nedelja, secam se slike kao da je juce bila: Sedimo nas dvoje u kaficu gde smo obicno bili nazvanom Andjelcic i djavolcic, bas mi je bio drago kada su srusili tu zgradu, mislila sam tada da ce sva secanja nestati. Sedimo za stolom do prozora u cosku, on je cutljiv i odsutan, vec par dana je takav i ja osecam da nesto nije u redu. Sedim i cutim kao i on, napeta  i bezmocna, osecam sta se sprema i o cemu se radi ali ne pitam nista jer ne zelim da znam. Par dana pre toga sam pronasla zenske naocare u autu, nije ih sklonio stajale su u mom vidokrugu i ja sam ih ne pitajuci ga nista stavila na lice a znala sam da su namerno tu i da treba da se otvori sa njima neka tema. Iz straha da cu ga izgubiti cutala sam i ja dok me je njegovo cutanje ubijalo i grizlo mi svaki delic srca. Znala sam samo jedno da ako nekog stvarno volis pusti ga. To sam i uradila do duse vrlo nespretno ali sam ipak uradila. Posle tog mucnog sedenja u kaficu dovezao me je kuci isto je cutao, tu smo se pozdravili i razisli.Vrlo se malo secam tacnih scena jedino sto mi je ostalo do danas u secanju je taj osecaj koji sam prvi put osetila u zivotu, osecaj kad gubis nekog. Cela se prica zavrsila malo kasnije telefonom gde sam ja ljutito kao i svi ostavljeni rekla sta mi je na dusi a u njegovom glasu sam osetila olaksanje. I on je otisao.
Ne kaze Djole bez veze da su sve prave ljubavi tuzne.

Slike iz proslosti - blog

Moja baka mi je cesto pricala i to pred dedom, sto je meni bilo vrlo cudno da neko pred muzem ima toliku slobodu, da je imala veliku ljubav s kojom se rastala kada je on otisao da zivi u Nemacku a ona nije zelela da podje sa njim. Suvise sam bila mlada da shvatim pouku price jer mi se u glavi vrzmalo samo pitanje kako ga posle toliko godina nije zaboravila. Kada bi mi pricala o njemu gledala sam cas u nju cas u dedu pokusavajuci da shvatim taj odnos izmedju njih dok ona opisuje njegov pogled i njegovu boju ociju. Prica bi se uvek zavrsavala da ga je mnogo volela ali da je kasnije srela dedu i zaljubila se u njegove plave oci.
Te noci posle tog sna listajuci internet stranice nadjem blog od osobe sa istim imenom i prezimenom. Secam se da je bilo tek par postova ali sam prepoznala da je to on. Poznavala sam ga kao nikoga na svetu i u tim recenicama sam prepoznala njega. Vec sam mu bila oprostila i sto je otisao, sto se nije javio, sto nije napisao jednu poruku da znam da nije zaboravio. Svo drvlje i kamenje koje bih srucila na njega kad god ga se setim i sve moje zakletve da ga necu ni pogledati kada ga sretnem te noci su nestale. Ostala je samo tuga i zal za izgubljenom sansom da cemo se ponovo sresti jer sam vec udata i trudna i moj zivot tece nekom drugom stranom.
U tih par postova koje sam te noci citala par puta pokusavajuci da shvatim kako zivi i trazeci u tim recenicama bar slovo o meni nisam saznala nista sem da je tuzan i da mu ne ide sve kako bi zeleo.
Zavorila sam racunar i pomislila jedno :" Ne brini ljubavi nisi sam na ovom svetu i meni nije bolje."
Te noci nisam ni spavala od uzbidjenja i pomesanog osecanja srece sto sam ga ponovo nasla i tuge zbog nasih zivota, samo sam se trudila da budem mirna da ne probudim muzi i upadnem u njegova pitanja sta se sa mnom desava.

Slike iz proslosti - san

Vraticu se ponovo par dana posle svadbe jer ta noc i taj san su vrlo bitni za moj dosadasnji zivot i ako sam te cinjenice tek od skora postala svesna.
Ako sam zbog neceg na sebe ljuta to je cinjenica da sam mnogo znakova videla i prepoznala a da se nisam upravljala prema njima. Ali iskustvo cini coveka a u tim godinama nisam ga puno imala, rastavljena na delove upoznala sam svog muza onako reda radi da ne budem sama. Dve godine pre nego sto sam njega upoznala izgubila sam veliku ljubav i coveka za kog sam u dnu duse znala da je onaj pravi rodjen za mene ali mi moj ponos nije dozvoljavao da to priznam sebi. Posle jedne duze veze i par propalih upoznavanja i tadasnje situacije u kuci trebao mi je izlaz pa mi se brak sa doticnim cinio kao najbolje resenje.
Tu moji veliku ljubav zbog koje je i nastao ovaj blog sanjala sam par noci posle svadbe. San je izgledao ovako: Ja sam u bolnici, lezim u krevetu, ne znam tacno od cega bolujem ali molim muza da ga potrazi i kaze mu da dodje. Secam se muzevljevog pogleda punog pitanja i nemog klimanja glavom u znak odobrenja. Sledeca scena ta moja velika ljubav i ja u mraku ispod grane jorgovana u zagrljaju. Sapuce mi nesto ne cujem sta ali osecam mir i spokoj.
Kada sam se probudila u trenutku nisam znala da li sam ziva ili sam mrtva ali znog jakog lupanja srca sam se osvestila, ustala iz kreveta, presla za racunar i ukucala na google njegovo ime. Listajuci internet stranice priznala sam sebi da sam na pogresnom putu ali shvatila da nema nazad.

Slike iz proslosti III - tako je sve pocelo

Prva bracna noc, nje nije ni bilo, par dana pre svadbe smo se smrtno posvadjali kada me je prvi put udario. Mislim da taj dan nikada necu zaboraviti i danas se posle sedam godina probudim iz sna koji lici na taj dan.
Dosli smo kuci, ja sam skinula vencanicu, sminku, okupala se i zaspala.
Danima sam posle svadbe njega smatrala za smrtnog neprijatelja cak ne samo njega vec i njegovu uzu i siru familiju koja se tih dana motala po kuci gledajuci slike i dvd sa svadbe.
Jedina stvar koja me je drzala u tom okruzenju je novi zivot koji sam nosila u sebi. Molila sam Boga da skroz lici na mene, da na njega nema ni jednu crtu i da se rodi.
Vec tada sam izmisljala razne situacije i poslove da bih sto manje vremena provodila u toj kuci u kojoj sam se osecala kao sumnjivo lice kome su upucivali razne poglede pune znatizelje i pitanja.
Centar mog sveta se pomerio u trenutku kada sam postala majka, tada mi nista nije bilo bitno niti vazno sem da brinem o malom coveku i gledam kako raste, sa njim je vreme prolazilo a osmeh mi je bio na licu svakog dana i kada je bio najteze.

Slike iz proslosti II

Kako je protekao sam cin vencanja jedva i da se secam, ostala mi je samo slika ulaska u crkvu gde sam se pomolila Bogu da ako gresim u svojoj nameri pokaze neki znak pa makar se i oltar srusio na mene. Nista se nije desilo, samo njegov jak stisak ruke kao da je zeleo reci sada si moja za uvek.
 Ulazimo u restoran, muzika tresti, svi su veseli, puno nepoznatih lica koja nas pozdravljaju. Slepo slusam sve sto mi se kaze, sedi ovde, uradi ovo ovako, sada se slikaj, budi nasmejana. Uporno trazim ocev pogled ali on kao da skriva i bavi se gostima, muzikom i ostalim stvarima ne obracajuci paznju puno na mene.
Drugarice me zovu da ustanem i igram sa njima, ljubazno im objasnjavam da zbog trudnoce nisam bas raspolozena i da mi je najlakse da sedim. Sve me je nerviralo od njegovog zargljaja preko muzike do ljudi koji su nazdravljali u nasu cast.
Prosao je nekako i taj dan. Krenula sam sa njim kuci kada je poslednji gost izasao iz restorana posle par pesama otpevanih za mog oca koji je lupao case i plakao. Taj mi stres u petom mesecu trudnoce nije trebao ali i danas kada mi nije bas po volji setim se pesme koju su za njega pevali par puta za redom :"Eh sto nisam lancic mali od srebra i zlata, svakog dana nosila bih mene oko vrata...."

Slike proslosti

Svadba je bila obicna, formalna, zelela sam da se taj dan zavrsi sto pre i da legnem u krevet. Kada imate dvadeset i neku niste svesni ste je zivot, brak i sve vam izgleda kao da se to ne desava vama vec da ste posmatrac jedne zivotne situacije. 
Obicena u belu haljinu sedela sam u sobi i cekala da dodje po mene, bez neke euforije, vrlo bezvoljna gledala kroz prozor. Napolju je padao sneg, velike bele pahulje su promicale a sunca nigde, samo oblaci i sivilo. Pomislila sam kako je prethonog dana bilo suncano i da je to mozda jos jedan znak kao i mnogi tih meseci koje sam olako shvatala i prepoznavala ali nisam obracala paznju na njih.
Kao devojcica cesto sam zamisljala svoju svadbu kao intiman dogadjaj sa par ljudi i muskarcem koga volim, bez ceremonija, obicaja, zagusljivog restorana i pijanih gostiju. Mislila sam da je sve to suvisno ako je pored tebe neko koga volis.

Nedelja.....

Nekada sam ovde brojala dane. Navikne se covek na stvari koje nisu u njegovoj moci.
Jedina si osoba kojoj me srce vodi, ostalo je kalkulisanje i proracuni. Ponovo mi je rekao da sam opasna zena, zasto da ne kalkulacije su mi posao.
Cesto mislim o tebi, sa istim zarom i istim zeljama kao da sam te videla zadnji put juce, a bilo je to pre 39 dana. Mislim ponekad da ne bih ni trebala vise da te vidim ali danas sam te srela i svaki delic mene je zatreptao. Zelja je ponovo jaka, pila sam kafu sa njim, probao je da me poljubi i posle jos jednog loseg pokusaja mi je rekao da probam da zamislim nekog drugog...
Gde sam ja? U sta sam ovo upala? Zasto si me sastavio iz komadica kada me nisi sastavio za sebe?

Cat

Zelja

I ja vas ljubavi moja....

Nedelja, kisa i muzika

Postoje neki drugi svjetovi
za nas bi bili rajski cvjetovi

U razmisljanju

Pitam se tako ponekad, zasto ne resis sta bi onda ne bi imalo dileme, resila bih i ja. Kazes da me volis ovakvu kakva jesam. Pitala sam se posle tog saznanja da li je to ljubav. Zar ljubav nije potreba da nekog imas, da ti je blizu? Zar ljubav nije prilika za dvoje ljudi? Ako je ovo ljubav sta nam ona pruza sem saznanja da imas nekog ili ga nemas bolje receno.
Ja sam na mostu koji se ljulja. S jedne strane je ne znam ni sama, samo nepoznato, s druge strane je moj strari zivot, kakav takav ali poznat i siguran, znam sta me ceka. Krenula bih ka starom ali kada pomislim na tebe ne bih na tu stranu. Zasto mi pricas da cu upoznati nekog, da necu vecno biti sama, kako ne vidis da ne zelim nikog sem tebe. Stani na drugu stranu mosta da krenem prema tebi bez razmisljanja.

Cat